Srpska gejming industrija jača od pandemije

Industrija video-igara ostala je otporna na sve poteškoće koje su pratile pandemiju tokom protekle godine. Gejming je i dalje u usponu. Prema izvu svetu je zabeležen prihod od sto sedamdeset milijardi dolara, 20 odsto više nego ranije.

Izvršna direktorka Srpske gejming asocijacije (SGA) Kristina Janković kaže da je u Srbiji identična situacija – gejming industrija Srbije prihodovala je 120.000.000 evra u toku 2020. godine, što je takođe rast od 20 odsto.

„Mobilne igre su najbrže rastući segment globalne gejming industrije i one su prošle godine porasle za čak 25 odsto. Zato ne treba da nas čudi ni broj timova u Srbiji koji se bavi razvojem igara za mobilne telefone, a oni čine praktično više od polovine naše industrije“, objašnjava Miloš Đuričanin iz kompanije „Nordeus“.

Objavljena je 41 nova igra, premda su se držali starih žanrova. Pojedine igrice su preuzete i po trista miliona puta.

Prema rečima Kristine Janković, s obzirom na to koliko je igara trenutno u razvoju u SGA očekuju da će ove godine biti objavljena još 51 igra.

„'Nordeus' postoji 11 godina. Naša najpopularnija igra je igra po kojoj nas i poznaju ljudi u Srbiji a to je Top eleven. Ona trenutno ima više od 250.000.000 registrovanih korisnika, što znači da je u svakoj zemlji sveta neko igrao Top eleven“, ističe Miloš Đuričanin.

„'Playrix' se već godinama bavi razvojem besplatnih 'kežual' igara za mobilne telefone, koje su u protekloj godini oborile sve rekorde. To, naravno, znači da nismo i nećemo menjati stil igara koje razvijamo“, navodi Dunja Funduk iz kompanije „Playrix RS”.

Snežana Đurić iz niškog „Piksela“ kaže da su oni do sada objavili preko 300 igara i aplikacija.

„Prošle godine smo objavili četiri nove igre koje su mnogo veći projekti od onih koje inače radimo. Poslednji projekti spadaju u domen logičkih pazli i tu nismo primetili neku promenu u ponašanju i interesovanju korisnika“, dodala je Đurićeva.

Sve jača gejming industrija Srbije

Najviše kompanija je u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali ima ih sve više i u manjim mestima.

Izvršna direktorka SGA Kristina Janković kaže da se gejming industrija u Srbiji sve više širi.

„Drago mi je što imamo članove koji su iz Pančeva, Gornjeg Milanovca, Leskovca i mislim da je ova prethodna godina i njima pogodovala jer su nekako srušene te geografske barijere“, navela je Jankovićeva.

„Sve aktivnosti i događaji premešteni su u onlajn format, preko 70 događaja prošle godine organizovao je samo 'Nordeus hab', a porastao je i broj ljudi zainteresovanih za gejming industriju. Tako je u programu za Narativni dizajn, koji je 'Nordeus' organizovao u saradnji sa kompanijom 'Playrix', učestvovalo više od 330 ljudi iz različitih delova Srbije i regiona“, objašnjava Miloš Đuričanin iz „Nordeusa“.

Nema otpuštanja, samo širenje

Godina izazova ubrzala je mnoge trendove, a rad od kuće je postao uobičajen. Ipak, otpuštanja nije bilo.

„Naprotiv, oko 60 odsto naših članova proširilo je timove značajno, neki su čak i udvostručili broj ljudi koji radi kod njih. Prema našim procenama, trenutno je u industriji video-igara Srbije zaposleno više od 2.100 ljudi. Drago nam je što trećinu njih čine žene i devojke i po toj statistici smo među prve tri države u Evropi“, ističe Kristina Janković.

Sa time se slaže i Miloš Đuričanin koji kao primer navodi „Nordeus“ koji je prošle godine zaposlio 28 ljudi, a više od polovine čine žene.

„'Playrix' u Srbiji posluje malo manje od dve godine i trenutno imamo oko 150 zaposlenih. Taj broj se nije značajno promenio od 2019“, kaže Dunja Funduk.

Da je prošla godina bila dobra potvrđuje i Snežana Đurić iz „Piksela“, koja navodi da ta kompanija posluje već devet godina, trenutno ima 60 zaposlenih, a prošle godine je zaposleno jedanaestoro ljudi.

Jagma za programerima i umetnicima

Industrija video-igara se ubrzano razvija, posla ima, a najteže je doći do kvalitetnih programera i umetnika.

„U ovom trenutku aktivno tražimo ilustratore i animatore, a rekla bih da je njih i najteže naći. Ipak, industrija se razvija ubrzano pa su nam potrebni kvalitetni ljudi svih profila, spremni da se razvijaju sa njom“, kaže Dunja Funduk.

Snežana Đurić iz „Piksela“ dodaje i da postoje određene pozicije, kao što je gejm dizajner ili specijalista za monetizaciju besplatnih (free-to-play) igara, koje je gotovo nemoguće naći na našim prostorima, pa su same firme najčešće primorane da stvaraju te pozicije i oblikuju ih onako kako je to njima potrebno.

„Uprkos pandemiji prošle godine, na ideju inicijative 'Digitalna Srbija' a na konkursu Ministarstva prosvete, izabrana su dva master programa koja će se baviti izučavanjem video-igara na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i Univerzitetu u Kragujevcu. Ono što je specifično za ove master programe jeste da su nastali u saradnji fakulteta i nekih naših najuspešnijih gejming kompanija“, ističe Miloš Đuričanin iz „Nordeusa“.

Pored toga, Srpska gejming asocijacija pokrenula je mentorski program, u okviru kog će mlađi programeri učiti od iskusnijih. Od nastanka, 2019. „Nordeus hab“ podržao je više od trideset timova u razvoju igara.

Prema istraživanju, ove godine 66 odsto kompanija u oblasti industrije video-igara planira da zaposli oko 350 ljudi različitih profesija.