Čitaj mi!

„Virdžinov“ hajperlup prošao prvi test sa putnicima – ozbiljno se primičemo superbrzoj vožnji

„Virdžin“ je u Las Vegasu imao prvu probnu vožnju hajperlupa sa putnicima. Iako je test prošao odlično i grabimo krupnim koracima ka ovakvom vidu transporta, pre nego što superbrza vožnja postane dostupna široj javnosti moraće da protekne još nekoliko godina.

Hajperlup je transportni sistem u razvoju kojim bi ljudi putovali valjkastim vozilom nalik na kapsulu koje se kreće vakuumskom cevi brzinom od oko 965 kiliometara na sat, piše Si-En-En.

Sistem koji razvija kompanija „Virdžin“ uključuje magnetnu levitaciju, na sličan način kao što je koriste Japanci i Nemci pri razvoju superbrze magnetne železnice.

Dejstvo jakog magnetnog polja podiže vagon iznad šina, a zatim ga „gura“ napred. Magnetna levitacija koristi se u nekim železničkim sistemima još od sedamdesetih godina.

Tokom probne vožnje koja je izvedena u nedelju u Las Vegasu, hajperlup je dostigao brzinu od tek 161 kilometar na sat od predviđenih 965.

Predstavnici kompanije „Virdžin“ ističu, međutim, da je njihova trasa na poligonu duga svega 500 metara te da to ograničava kojom brzinom se može kretati kapsula. 

Uprkos tom ograničenju, u kompaniji najnoviji test vide kao ogroman pomak ka komercijalizaciji hajperlup tehnologije.

Džoš Gajgel, direktor „Virdžina“ za nove tehnologije, i Sara Lućijan, direktorka kompanije zadužena za korisnička iskustva, bili su na prvoj vožnji hajperlupom na kojoj je bilo ljudi, navodi Si-En-En.

Sedeli su u vagonu-kapsuli koji prima svega dva putnika.

Transportni sistem budućnosti  

Vizija koju u „Virdžinu“ imaju kada je reč o hajperlupu je da veliki gradovi budu povezani, a da vagoni-kapsule budu kapaciteta 25 do 30 sedišta, što bi omogućilo prevoz desetine hiljada ljudi u satu.

Hajperlup sistemi mogu da budu smešteni ispod ili iznad zemlje, ali se kompanija za sada fokusirala na nadzemnu opciju. Podzemna verzija podrazumeva kopanje tunela što je skuplji i dugotrajniji proces.

Ispitivanja i razvoj sistema koštaju na desetine i stotine miliona dolara. U „Virdžinu“ su uvereni da će do 2025. ili 2026. godine sistem biti sertifikovan, a da ćemo prve hajperlup projekte videti pre kraja decenije.

broj komentara 20 pošalji komentar
(četvrtak, 10. dec 2020, 10:39) - anonymous [neregistrovani]

Re: Pa da...

Ne očajavaj, imam nešto i za tebe, evo stigli Ruski MiG-ovi pa ti mogu srediti posao na održavanju, opereš MiG-a i dobiješ 20 evra, jel ti odgovara ?

(sreda, 18. nov 2020, 22:27) - anonymous [neregistrovani]

pa da...

ja nisam pametan kao ti na primer i ne zalim se , samo kazem steta za takav talenat koji verovatno cuci i u tebi da propadne cuceci u Srbiji negde...to je velika steta za covecanstvo...ja sam samo izneo neki predlog pa mozda neko iz NASA te kontaktira, cuo sam da imaju lovce na talente...

(utorak, 17. nov 2020, 18:14) - anonymous [neregistrovani]

Re: E sad...

A što se ti nama žališ ? Piši NASI :)

(ponedeljak, 16. nov 2020, 08:13) - anonymous [neregistrovani]

e sad...

steta sto u NASA i ostalim centrima za nauke ne otvore posebne blokove koji ce samo pratiti i citati komentare sa RTS-a i drugih medija,pa toliko imamo eksperata i talenata koji cuce u Srbiji da bi napravili cudo kad bi ih zaposlili kao naucnike, znaci mislim da bi nasli eksperti znanja imali resenje jednostavno kako otici do Marsa i nastaniti ga,bacaju silne milijarde na nauku umesto da citaju komentare i dolaze do usavrsenih znanja i metoda koje bi im ustedele novac i vreme...

(nedelja, 15. nov 2020, 13:13) - anonymous [neregistrovani]

Re: Padaju avioni

Reče da sa te visine ne ostane ništa, pa da lete malo niže, možda neko i preostane, ili što bi se reklo, pretekne ?
Avio saobraćaj je najbezbedniji saobraćaj a ti svoje strahove leči u nadležnoj ustanovi a ne na javnom portalu.

(subota, 14. nov 2020, 21:28) - anonymous [neregistrovani]

Da

Samo avioni padaju prijatelju, mnogo padaju u zadnje vreme. A s te visine ne ostane od čoveka ništa. Da ne govorimo koliko su loši za životnu sredinu. Treće i avioni imaju svoj životni vek i zahtevaju infrastrukturu - piste, pomoćne piste, prilazne puteve...Osećaj je barem mnogo bolji kada si na zemlji.

(subota, 14. nov 2020, 00:10) - anonymous [neregistrovani]

Re: @"Pa to je brzina aviona

'Potrosnja goriva pri malim brzinama ima linearnu zavisnost od trenja a na velikim zavisi od kvadrata otpora vazduha. ' Meni, profesoru na koledžu odričeš poznavanje materije a sa ovom izjavom si se svrstao u đaka koji ne bi dobio prolaznu ocenu iz fizike jer su gubici u funkciji kvadrata brzine a ne kvadrata koeficijenta otpora, koji je skoro zanemarljiv na velikim visinama od 10 000 metara a kad si se već uhvatio troškova pa mogao si uporediti troškove izrade ovog tunela na betonskim stubovima sa vazdušnim koridorom koji ne košta ništa, ama baš ništa.

(četvrtak, 12. nov 2020, 13:29) - Igor Gavran [neregistrovani]

Hiperlup

@"Pa to je brzina aviona i zasigurno da je jeftinije avionom nego u toj cevi, iz koje ne vidiš ništa"

Pricate napamet a ocigledno nista ne znate o problematici. Avion se krece u sve 3 dimenzije i zato trosi navise goriva od svih vidova transporta. Potrosnja goriva pri malim brzinama ima linearnu zavisnost od trenja a na velikim zavisi od kvadrata otpora vazduha. U vakuumu nema otpora vazduha i ovo ce biti revolucija ako projekat uspe.

(utorak, 10. nov 2020, 09:20) - anonymous [neregistrovani]

Conkord prica

Bez ovih i slicnih ulaganja i pomjeranja granica svijet bi stajao u mjestu. Licno mislim da ovo nece nikad postati komercijani transportni uspjeh, ipak je motiv svega profit i zarada. Mozda zavrsi u nekom, Diznilendu, luna parku.

(ponedeljak, 09. nov 2020, 20:51) - anonymous [neregistrovani]

Re: E sad...

A jesi li video sliku iz unutrašnjosti, skučeno gore nego u autobusu, a odsustvo prozora samo multiplicira osećaj anksioznosti i klaustofobije. Dakle, nije u pitanju gledanje pejsaža, koji i mogu da se gledaju u daljini već osećaj anksioznosti.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">