Srpski naučnici „goje“ alge i skidaju svetsku cenu biodizela

Onog momenta kada tim srpskih naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu završi trogodišnji projekat na „pretvaranju“ algi u biodizel, cena ovog energenta na svetskom tržištu mogla bi da padne za 20 odsto.

Kroz NATO program „Nauka za mir i bezbednost“, u saradnji sa britanskim Univerzitetom u Mančesteru i američkim Univerzitetom „Bejlor“ ukupno osam srpskih naučnika, te pet iz Velike Britanije i jedan iz SAD, pokušaće da preokrenu tok svetske „zelene energije“.

Direktor projekta u Srbiji, Ivan Spasojević, kaže za Tanjug da istraživanje koje je povereno srpskom timu („Radiacioni hormezis u službi povećanja prinosa biomase iz mikroalgi“) NATO finansira sa 400.000 evra, i on počinje sledeće nedelje.

Cilj istraživanja je „ugojiti“ alge iz kojih će se zatim izdvajati masti.

Upravo masti, kaže, osnov su za dobijanje biodizela čija je trenutna cena na svetskom tržištu između 4,5 i 5 dolara po galonu.

„Očekujemo da povećamo biomasu algi za 50 odsto što bi na kraju trebalo da dovede do smanjenja cene biodizela na svetskom tržištu za 20 odsto“, tvrdi Spasojević.

On navodi da je biodizel trenutno dvostruko skuplji od dizela te da je cilj njegovog tima da se snizi cena tog goriva u svetu.

„Ključna stvar za formiranje cene biodizela od algi su biološki parametri algi, a mi upravo njih pokušavamo da poboljšamo“, objašnjava vođa projekata i kaže da u formiranju cene biogoriva u svetu, uzgoj algi sada čini 70 odsto cene.

Izlaganjem algi visokom intenzitetu svetlosti, „stresiranju“, kako kaže Spasojević, alga reagujući na stres niskog intenziteta počninje da se goji i proizvodi masti koje su osnov za stvaranje biogoriva.

Spasojević objašnjava da je biomasa iz mikroalgi jedini održivi izvor za proizvodnju biodizela koji mogu koristiti svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Problem je u tome što alge ne prave dovoljno masti, ali mi imamo način da to ubrzamo“, kaže Spasojević, ali ne otkriva sve tajne postupka. Siguran je da je reč o revolucionarnom projektu u svetskim okvirima.

„Dok cena dizela osciluje i zavisi od geopolitičke situacije u svetu, cena biodizela u svetu polako pada, a mi planiramo da ubrzamo taj pad“, kaže Spasojević i napominje da biodizel iz algi može da se „kuva“ na bilo kom mestu, jer je receptura „jednostavna“.

Srbija, smatra on, sama može da proizvede količine dovoljne za osnovne potrebe i može da smanji troškove koji su vezani za uvoz ovog goriva.

Naša zemlja, pojašnjava Spasojević, ima Strategiju primene obnovljivih izvora energije, koja do 2020. godine treba da iznosi 27 procenata od ukupne proizvodnje energije, a ovim projektom, ističe, Institut će ovom cilju značajno doprineti.

„Možete da proizvodite biodizel iz algi bilo gde. Na neobradivim zemljištima, na krovovima zgrada, a sve to povećava energetske kapacitete naše zemlje.“

Ali, napominje, krajnji globalni cilj je da se izgradnjom bioreaktora u Srbiji, ali i u mnogim zemljama sveta, doprinese čišćenju „arterija“ planete.

Oprema ostaje Institutu

Mima Romanović, doktorand na Hemijskom fakultetu u Beogradu, jedan od četvoro istraživača na ovom projektu, koji su dobili trogodišnju NATO stipendiju, ističe važnost usavršavanja mladih iz Srbije kroz ovaj projekat na najprestižnijim svetskim univerzitetima.

„Univerzitet u Mančesteru je značajan, jer su već radili na mikroalgama i imaju procese koji su već ustanovljeni“, kaže ona i objašnjava da će mladi srpski naučnici sarađivati sa stručnjacima iz Mančestera, „da bi povećali procenat masti i biomasu algi“.

Od novca koji im je dodeljen, objašnjava Spasojević, biće plaćene stipendije, oprema u vrednosti od 150.000 evra koja ostaje u vlasništvu Instituta, potrošni materijal, ali ono sa čime Institut muči muku je, prostor za rad.

„Nalazimo se u jako ograničenom prostoru. Moj odsek ima 210 kvadrata i u njemu rade 33 istraživača, a sam Institut se inače nalazi na pet lokacija u Beogradu, što dodatno otežava rad“, navodi.

Ali, kaže, da će istraživači raditi i danju i noću da završe projekat i u sadašnjim uslovima i nada se da će država prepoznati važnost Instituta i projekta na kojem rade.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">