Stvoren molekul svetlosti!

Pre 30 godina ljudi su, sa oduševljenjem, gledali „Ratove zvezda“. Nisu ni zamišljali da će svetlosne sablje (ili nešto slično) biti moguće. Moderna fizika je otkrila mnogo toga, svetlost nije više tajna, znamo i kako se ona ponaša, ali po površini se tek zagrebalo.

I onda je usledilo otkriće timova naučnika iz Instituta za tehnologiju u Mičigenu i sa Harvarda, predvođenih Vladanom Vuletićem i Mikaelom Lukinom, koji su uspeli u nečemu što se dosad smatralo nemogućim - da fotone nateraju da se spoje.

Oni su svetlost usmerili ka vakuumskoj posudi napunjenoj atomima rubidijuma ohlađenim do apsolutne nule. Tvrde da su stvorili novu materiju sačinjenu od fotona. Otkriće koje zaslužuje veliku pažnju može da omogući veliki napredak nauke, ali i da uslovi zanimljive „izume“, poput svetlosnih sabalja.

Uobičajeno naučno shvatanje jeste da su fotoni čestice bez mase koje se međusobno ne privlače. Kako onda mogu da formiraju molekule? Ključ je da se stvore posebni uslovi u kojima će se fotoni ponašati kao da imaju masu.

Takozvana fotonska materija dosad je postojala, u određenim naučnim krugovima, samo u teoriji.

Američki naučnici su koristili vakuumsku posudu napunjenu atomima rubidijuma kako bi učvrstili formiranje fotonske materije. Oblak gasa je zatim ohlađen skoro do apsolutne nule.

Kratki laserski pulsevi korišćeni su kako bi čestice svetlosti, fotone, poslali kroz vakuumski prostor ispunjem atomima ribidijuma ohlađenim do apsolutne nule.

Potpuni rezultat je tada dobijen, pošto su fotoni prolaskom kroz ohlađeni prostor toliko izgubuli na snazi da su počeli da se ponašaju kao čestice sa masom i da iz oblaka izlaze spojeni u molekule.

Stvaranje više interakcija između fotona moglo bi da dovede do bržih i energetski efikasnijih kompjutera, koji koriste svetlosne pulseve umesto električnih kako bi obrađivali podatke.

Danas su takvi sistemi nepraktični zato što se svetlosni pulsevi moraju pretvoriti u električne kako bi se informacije obrađivale. Ukoliko bi se talasi svetlosti mogli naterati na interakciju, onda bi mogle da budu stvorene optičke mreže koje bi obrađivale podatke.

Fotonski molekuli bi mogli da utiču na razvoj kvantum kompjutera, koji koriste principe vezivanja kako bi dve čestice povezali mnogo snažnije nego što omogućavaju dosadašnji zakoni fizike.

„Za šta bi sve mogla da se koristi, ne znamo tačno. Ali to je novo stanje materije, pa se nadamo da će njena svojstva isplivavati dok budemo istraživali svojstva novih molekula“, ističe Lukin.