Јединствен и оригиналан стваралачки опус Дејана Миленковића Србија тек треба да упозна

То је његов свет, ту налази смирење, инспирацију, креативност која доноси радост стварања. У радионици је био од детињства. Учио је занат од оца, а онда је, надахнут традицијом и вером, почео на дрвету да оваплоћује ликове светитеља и светитељки.

Дејан Миленковић, дуборезац из Предејана, скроман је, душом загледан у прошлост. Приликом обраде дрвета покрети су прецизни, рука мирна, јер грешка се тешко исправља, а важно је и какво је дрво.

„Без љубави се не може ништа, ни да се ради ни да се ствара. Ради се са јако малим алатима по два, три милиметра од длета и зато мора много да си смирен и не може сваки дан да се ради. На већим ликовима може и орах, а кад су мањи, шимшир или неко пуно дрво, тешко дрво“, објашњава дуборезац.

Дејан се бави и рестаурацијом старог намештаја. Неколико година боравио је у Москви. Тамо је завршио уметничку школу, стекао искуство, нове пријатеље и самопоуздање да може да ради и озбиљније послове.

„Ја бих желео с овим да наставим да се усавршим да уклопим и рестаурацију и дуборез, а онда бих хтео да се то мало пренесе деци“, додаје Миленковић.

У престоници Русије излагао је у највећим галеријама. Његови радови представљени су три пута у годишњим каталозима Руске православне цркве због чега је, како каже, познатији у овој великој земљи него у Србији.

„Част ми је и задовољство да се нађем у таквом каталогу где су светски уметници, међу којима сам и ја. Између осталог, изашао сам и у часопису за културу“, истиче дуборезац.

Пред Дејаном су нови изазови, раскрснице, опредељења, а путеви су јаснији када је на својој тераси са које се Грделичка клисура види као на длану. У дому се и одлуке лакше доносе и грешке боље подносе. То овај уметник зна најбоље. Зато има јединствен и оригиналан стваралачки опус који Србија тек треба да упозна.