Мало је градова попут Смедерева за чије име је везано име грожђа или вина

Не постоји путописац, од 15. века па надаље, који се није дивио георафском положају Смедерева. Предности за узгој винове лозе искористили су бројни владари, од римских, деспотских, отоманских, па до Обреновића.

Прве изложбе грожђа организоване су управо у Смедереву 1889. године, а двадесет година касније основана је и смедеревска виноградарска задруга.

„Онда је тај замах кренуо од првих деценија 19. века и само утемељење винограда кнеза Милоша Обреновића у Смедереву, представљало је охрабрење за грађане Смедерева, да наставе узгајање винове лозе“, наводи др Снежана Цветковић из Музеја Смедерева.

У свету, нема много градова попут Смедерева, за чије је име везано име грожђа или вина. Овај град на Дунаву има своју „смедеревку“, једну од најпознатијих аутохтоних сорти Србије. Поједини смедеревски винари имају у плану да побољшају ову чувену сорту винове лозе.

„Има клонове који су добри. Три су клона добра, али зато има један који је јако лош, који је, нажалост, таквог узгојног облика, да, кад калемари секу кале гранчице, они углавном са ње, јер она има такве гране, које су погодне за калемљење. Тако да је она преплавила тржиште и данас су виногради смедеревке, углавном сведени на ту сорту. Ми покушавамо да вратимо те неке старе сорте, за то ће нам требати сигурно неколико година, да бар оформимо један засад који можемо да кажемо да је стопостотно чист, да нема тог лошег клона 'смедеревке'“, истиче винар Радослав Радојковић.

„Смедеревка“ је, захваљујући пољопривредном комбинату „Годомин“, била доминатна у овом крају деценијама. Након гашења фирме, 2005. године, винари су настојали да гаје и међународне сорте винове лозе, како би се још боље пласирали на светско тржиште.

На недавно завршеном првом Међународном сајму вина у Београду прилику да представе своја вина искористило је чак осам винарија из Смедерева.

„Тамо смо покушали да презентујемо Смедерево, као један центар у коме има више винарија, не само у смислу да се продаје вино, већ у смислу да се оформи један вински туризам“, додаје Радојковић.

Уз добро вино, богату историју и највећу равничарску тврђаву у Европи, Смедрево би требало да постане обавезна туристичка дестинација. Најављен пројекат изградње пристана и марине, требало би да учрсти овај град на позицији какву залужује.