Шешир – од Еквадора до Унеска

Шешири се никад нису носили само за заштиту од сунца, увек је ту и мода уплитала своје прсте. Ни данас није другачије. Без обзира на УВ зрачење и температуру изнад 30 степени, шешир мора да буде леп.

Једно време нису били у моди. Нико не зна зашто. Ипак, сунце и све топлија клима их поново враћају.

„Шешир је нешто што жене воле, што им даје шарм и лепоту и истиче њену опредељеност за квалитет који траје од Холивуда", рекла је Ранка Игњатовић.

Мењали су се разлози и трендови, али од породичне традиције стварања шешира није одустао Горан Милошевић. 70 година Милошевићи праве шешире. Овај је од посебне врсте биљке, која се најпре кува, суши, плете, да би се од једне ове 15 метара дуге трачице добио сламнати шешир.

„Потребно је да прво напаримо шешир, да он мало пусти и потребан је калуп за одређени модел и величину. Узимамо ову дрвену пеглицу и треба све то да напаримо да би лепо легло на калуп. Tо је први корак да би се шешир урадио. Оставимо да се осуши и када се осуши шијемо унутра ову знојницу, која уједно одређује и величински број шешира. Када то завршимо онда је шешир спреман да се стави трака", рекао је Горан Милошевић, капаџија.

Верује се да се први сламнати шешир појавио на Еквадору. Носили су га рудари, а посебно популаран је постао када се 1906. појавила фотографија америчког председника Рузвелта са панамским шеширом. Носили су га и многи други па је то данас шешир који је заштитио и Унеско.

Шешир – од Еквадора до Унеска

Коментари