Плаже у Шапцу крај Саве - од трикоа, преко трегера и купаћих хаљиница

Сава, по којој је град и добио име, од искона је за Шапчане симбол живота - пут до боље економије, али и вековно одмориште. Први кеј овде је настао на иницијативу кнеза Иве од Семберије почетком 19. века а крајем периода - и прве плаже у околини Старог моста.

Касније, мењале су се друштене прилике и локације за купалишта.

„Овде је некада је била и Чумуркана, односно, царинарница, где се водио врло интензиван живот на Сави, ту се долазило, трговало, шверцовало, преко пута је била Аустроугарска, и уопште у то време, с краја 19. и почетком 20. века, некако је било разумљиво да се у рекама купају војници, официри, цариници, лучки радници, некако је било природно да ту нисте могли да затекнете, на пример, жене или господу", испричала је Татјана Маркоивћ, виши кустос Народног музеја у Шапцу.

У то време, посебно је било интересантно понашање на плажи са јасним правилима, а постојала су и купатила. Бранко Петровић, један од власника, чак је позивао Шапчане да дођу у његово купатило на шишање и педикир, у одвојен простор за мушкарце и жене.

Највише фотографија, новинских исечака и записа о лету на Сави некада, сачувао је чувени шабачки хроничар Драгутин Драган Петровић, али оне крајем 19. и почетком 20. века, када закон дозвољава заједничко купање за мушкарце и жене, и када женски купаћи костими, то јест - хаљинице, постају много атрактивнији, краћи и отворенији.

Пратећи модне трендове, јасна су била правила како ће изгледати купаћи костими.

„Знало се која дужина купаћих костима треба да буде код жена, код мушкараца је требало да буде нека врста трикоа, горе су имали трегере, па су после могли да смакну један трегер", додала је Марковићева.

На Сави је данас купача све мање. Вода је достигла готово историјски минимум.

Бројни су спрудови и плићаци а чамци на сувом. Ипак, усахла није љубав Шапчана, који током летњих врелина, највише времена на реци проводе ноћу.