Читај ми!

Рођендан италијанске легенде која не жели у пензију

Године 1957. званично је покренута производња „фијата 500“, код нас познатијег као „фића“, који је за Италијане легенда која данас слави 65. рођендан. Годишњица се прославља у читавој Италији, а отвара се и изложба „65 година легенде – фијат 500: икона Made in Italy" у Музеју италијанских аутомобила МАУТО у Торину.

Модел „фијат 500“ са два седишта напред и клупом позади, која је могла да превезе само две особе и 70 килограма пртљага, представљен је 1957. године. Две године касније, дизајн Дантеа Ђакозе донео је „Фијату“ награду за индустријски дизајн „Златни компас“.

Овај аутомобил је био симбол послератног просперитета земље и економског раста, јер су Италијани почели да купују аутомобиле који су пре Другог светског рата били резервисани само за племиће и богаташе.

Масовна моторизација је постајала феномен прво захваљујући скутерима „ламбрета“ и „веспа“, а затим и са два модела првих аутомобила. Први модел, „фијат 600“ на тржиште је стигао 1955. године, док се други, „нови фијат 500“ (назив нови додат је да би се разликовао од „фијата 500“ који је произведен 1936. године и кога су називали „мишић“), појавио 1957. године, али прве две године није био толико популаран.

Нови „фијат 500“ требало је да буде мали, практични аутомобил који ће мало коштати не би ли на тај начин људи који су до тада возили само скутере могли да приуште и ауто. Цена „новог фијата 500“ била је 490.000 лира, као када би се сабрало 13 плата једног радника.

То није била нека велика разлика у цени у односу на „фијат 600“, који је коштао 640.000 лира, а прва серија је била огледало конструктивне рационалности и економије и недостајало му је много тога: прозори се нису отварали, није било ручице за мигавац, није било брисача нити пепељаре. Тако је аутомобилска кућа пожурила да реши ствар те је произвела нову серију коју је назвала „нормалном“ са потребним додацима и ценом која је била снижена на 465.000 лира.

„Фијат“ је 1958. године произвео и верзију „спорт“ од 21 КС, а 1960. и 600D са мотором од 599 кубика и 17,5 КС, која је имала и задња седишта, покретни кров, као и још неке детаље који су недостајали претходним верзијама, а основна цена је спуштена на 395.000 лира, што је за 20 одсто ниже од прве цене.

Успех је стигао тек 1965. године са „фијатом 500Ф“, на коме се врата више нису отварала контра уз мотор од 18 КС. На овај модел је додато и слово Л, као ознака за луксузну верзију, а појавио се и у црној, али и у жутој боји. Последња верзија „фијат 500R“ настала је 1972. године са мотором од 594 кубика. Последњи примерак је произведен 1. августа 1975. године на Сицилији. Био је то примерак број 5.231.518.

Међутим, 2007. године „фијат 500" је изникао из пепела појавивши се на тржишту као мали, модеран ауто са винтиџ стилом. Успех који је тада доживео траје и данас, а стигао је и до Америке, али и Јапана где се пре тога никада није појављивао на тржишту.

Од модерног „фијата 500“ настало је много варијанти од којих и 500Л и 500X које су постале саме по себи бренд, а недавно је започета и авантура са електричним „фијатом 500“.

Изложба под називом „65 година легенде – фијат 500: икона Made in Italy“ у Националном музеју аутомобила МАУТО у Торину биће отворена до 4. септембра. Посетиоци ће моћи да виде шест примерака (Нови 500, Д, Ф, Л и Р), што их је Музеју уступио Италијански клуб „фијата 500“ који има 22.000 чланова, многа уметничка дела везана за овај аутомобил и каталог који садржи фотографије које представљају историју овог аутомобила.