Да ли сте чули за слаткачу и знате ли како су радиле краљевске леденице у Јевремовцу

Када је господар Јеврем засадио воћњак пре више од 130 година није ни слутио да ће јабука слаткача, бела трешња и крушка лубеничарка једнога дана бити ретке сорте у Србији. Да их у Ботаничкој башти не чувају и пазе, биле би већ одавно заборављене.

На пет хетара земљишта било је трешања, шљива, јабука. крушака... У драгуљу Београда, башти Јевремовац, данас се гаји по једно стабло сваке старе сорте, засађено прошле године.

„Старе сорте су изузетно великог диверзитета. Према некој стручној литератури само у Србији и Црној Гори има преко 350 сорти јабука. Погледајте које је то богатство и диверзитет. Ако имамо диверзитет у воћњаку, имамо диверзитет у тањиру", каже Ивана Радовић из Еко-покрета Оквир живота.

Воћњак деда Јеврема поклонио је Милан Обреновић 1889. године Јосифу Панчићу да направи нову башту, јер је његову два пута поплавио Дунав.

Услов је био да она носи дедино име. Да је овде био воћњак сведоче такозване краљевске леденице. У подруму ове зграде некада су се чувале намирнице за дворску кухињу.

„У самим леденицама, сматра се, да су током зиме сам лед на табле, доносили у тај доњи ниво подрума и да су у њему слагали ред сламе, ред леда и тако чували намирнице. Сматра се да је послуга двора једном дневно имала право да уђе у те леденице, покупи намирнице за припрему тог дана и на тај начин су допремали храну на двор", изјавила је Оливера Поповић, ПР Ботаничке баште Јевремовац.

Није ни на двору било једноставно, али некада је из сваког дворишта допирао мирис ракије од крушке, а у подрумима се чувало слатко од белих трешања, џем од шљива или компот од јабука.

„Старији људи заправо јако добро познају ове старе сорте, чак знају и њихов укус, сећају се из детињества, међутим нису их пробали десетинама година. Што се тиче млађе генерације, оне углавно не знају за ове сорте али желе да их пробају, врло су заинтересовани", додала је Радовићева.

Можда би пре него што пробају авокадо, манго, папају или чија семенке, младима требало понудити лубеничарку, петровачу, пожегачу, маџарку. Нису тако звучна имена, али свакако су егзотичне врсте.