Читај ми!

Какве мистерије крију земунски лагуми

Једна од најмистериознијих прича Београда је прича о лагумима. Само у Земуну их је више од 100, а већина је урушена. И после више векова од изградње, многи и даље имају намену.

Лагуме су у средњем веку имали сви већи утврђени градови. Ти подземни пролази користили су се као складишта за ратну опрему, за скривање становништва од непријатеља, или као простор за снабдевање водом.

У њима је увек од 13 до 16 степени, па су се користили и као магацински простори. Храна се није кварила, а вода је увек била хладна. Земунски лагуми изграђени су у 18. и 19. веку. И данас их неки Земунци користе за сличне потребе. На Ћуковцу иза породичне куће, скривена су метална врата.

„Баба је држала угаљ и кокошке заграђене. Била је ова велика лагума, држали су пре кромпир и био је магацин, и цивилна заштита. За време бомбардовања служило је као склониште“, каже Драгица Космук.

Када су пре готово пола века купили плац где су изградили кућу, изненадили су се на шта су наишли приликом ископавања темеља.

„Доле, на једно четири метра наилазили смо на кости, а од чега су кости? Мислим пошто је ту некад било море, да је то остало од тога“, наводи Којо Космук.

Некада се овде налазила кафана, „Бели медвед“, изграђена крајем 17. века и најстарија је очувана кућа у Београду. Позната је по томе да је 1717. године у њој одсео принц Еуген Савојски приликом опсаде Београда. Испод се налази лагум, обложен циглом и води у срце Ћуковца. Власници су је користили за хлађење хране и пића. Са Дунава су доносили лед, облагали га сламом и земљом, тако да се дуго није топио.

Тада су ти објекти били повезани, објашњава историчар Видоје Голубовић.

„Да се роба не би износила ван и губила на квалитету, него су они трговали између себе управо кроз те мале пролазе где су уносили или износили робу”, истиче Голубовић. „И то су познате те магазе. Људи који су то правили називани су ‘гоге’, мајстори, грађевинци, условно то да кажем из тог периода.”

Одавде се лагумима може стићи до удаљених делова Земуна, Бежанијске косе, па и до самог Дунава. Кажу да неки воде чак до Калемегдана.

Нису истражени, али се зна да су неки озидани циглом, неки обложени дрветом, да су повезани у систем. Већина подземних просторија испод Земуна остала је званично неуписана, уписане су само парцеле изнад њих и не зна се у чијој су надлежности.