Све што нисте знали о фета сиру

Историја сира стара је готово колико и само човечанство и повезана са припитомљавањем домаћих животиња 10.000 година пре нове ере. Корени производње сира нису са сигурношћу познати. Међутим, верује се да је сир први пут произведен пре отприлике 8.000 година. Врло је вероватно да је његово откриће било потпуно случајно, током транспорта млека у кожним кесама од стомака младих животиња.

За савременог потрошача, реч "фета" значи слани сир, произведен у Грчкој по специфичној технологији од овчијег и козјег млека.

Према грчкој митологији, богови су послали Аристеја, Аполоновог сина, да научи Грке вештини прављења сира.

Постоји много записа о производњи и потрошњи сира у старој Грчкој, од Аристотела, Питагоре и многих античких комедиографа. Познато је барем од Хомеровог времена. Сир који је припремао киклоп Полифем и који је описан у 8. веку п.н.е. у Хомеровој Одисеји сматра се родоначелником фете:

„Ушли смо у пећину, али њега није било, само су његове дебеле овце пасле на ливади. Плетене корпе биле су пуне сира, торови су били пуни оваца и коза, а сви његови лонци, каце и посуде у које је музао млеко, били су пуни сурутке. Када би се половина снежнобелог млека усирила, сакупио би га, стављао у плетене корпе, а другу половину држао би у каци да пије. Зашто, мој добри овну, ти последњи напушташ обор? Никада раније нисте били остављени од стада. Увек си први ишао напред да се напасаш нежних листова траве."

Према миту, киклоп Полифем је први припремио сир. Превозећи млеко које је сакупљао од својих оваца у кожним кесама направљеним од животињских трбуха, једног дана је на своје велико изненађење схватио да се млеко згрудвало и да је попримило чврст, укусан и конзервисан облик.

У музеју у Делфима, може се наћи статуа из шестог века п.н.е. која приказује Одисеја који носи киклоповог овна на раменима.

8.000 година касније начин производње фете остао је исти, само се разликује у неким сегментима, као што су аутоматизација и паковање.

Стари Грци су производ који настаје коагулацијом млека називали „сир". Име "фета", које дословно значи „кришка", настало је у 17. веку и вероватно се односи на праксу сечења сира који се ставља у бурад - традиција која се и данас практикује.
Назив фета је преовладао у 19. веку и од тада карактерише сир који се вековима припремао на исти начин, а чије се порекло изгубило у времену.

У 20. веку Грци су се масовно досељавали у разне земље: Аустралију, Сједињене Државе, Канаду и Немачку.

Као резултат тога, формиране су бројне грчке заједнице у иностранству, чији су чланови у великој мери задржали своје прехрамбене навике. Тако су створена нова тржишта за фета сир у различитим деловима света, што је резултирало растом међународне трговине фетом.

Европска комисија је успоставила заштиту географског порекла различитих производа, кроз њихову карактеризацију као производа са заштићеном ознаком порекла.

У данашњој ери глобализације, очување имена, порекла и права на њихово коришћење, против произвођача који на тржиште пласирају разне имитације, није лак процес.
У мери у којој је конкретан производ у свести потрошача повезан са одређеним именом и местом, тако да само помињање назива производа одмах асоцира на његово место производње, праведно је и у складу са међународним уговорима заштитити његово порекло и име.

У почетку, фета је означена у складу са уредбама ЕУ из 1992. и 1996. као производ са заштићеном ознаком порекла. Међутим, неке земље чланице су се жалиле Европском суду за поништавање ове одлуке. Њихов став је био да је име "фета" постало уобичајено. Европски суд је тада поништио претходну одлуку и уклонио име "фета" из регистра заштићених географских ознака.
Међутим, након детаљне анализе ситуације у државама чланицама, из које је откривено да је порекло фете заиста грчко, име "фета" је поново уведено у регистар производа са заштићеним географским пореклом у октобру 2002. године.