Читај ми!

Језик у доба короне – лајк и шер су топ, хејтери су бзвз и смор а овај наслов – кринџ

Лајковати, хејтовати, шеровати – изрази су који су највише својствени младима који користе друштвене мреже. Kолико се језик мења, посебно у доба короне?

Иако су жаргонизми својствени различитим групама, најуочљивији су код тинејџера и студената. Ексцентричност и одступање од правила које жаргон подразумева блиски су сензибилитету младих који у говору користе и велики број англицизама.

„Вероватно би се могло рећи да се језик у 21. веку највише променио захваљујући технолошкој свакодневици, компјутерима, рачунарима, телефонима, и томе колико су они постали део наше свакодневице. У том смислу се може говорити и о интернету као великом фактору за мењање језика. Неке од тих речи су изузетно потребне у савременој комуникацији каква је, на пример, реч френдовати која се користи искључиво када се говори о друштвеним мрежама. Ми заправо немамо у српском језику реч која би значила управо то – додати некога за пријатеља на друштвеној мрежи, тако да се овај англицизам френдовати појављује као одлично решење", рекла је др Вања Миљковић из Института за српски језик у САНУ.

Жаргонизми свакодневно настају и нестају.

Да се друштвене промене неминовно огледају и у језику доказала нам је пандемија. Она је подстакла научнице Марину Николић и Светлану Слијепчевић Бјеливук да формирају електронски Речник појмова из периода епидемије ковида који садржи више од 200 лексема инспирисаних називом вируса и болести коју изазива.

„Она је једно творбено гнездо и ту бисмо могли рећи да су у питању све нове речи као што су ковидаш, ковидашица, где већ задиремо у жаргон, али имамо и речи попут корона позитиван, ковид амбуланта које су нове речи и већ припадају стандардном језику. Неке од речи ће сигурно остати као што је вирус, као што је болест изазвана њиме, међутим неки оказионализми као што су карантинке у смислу папуча које смо носили у ванредном стану или карантинка као фризура кад смо се сами шишали док фризери нису радили, то су неке жаргонске речи које су потенцијалне, питање колико ће опстати посебно са тим значењем које је у вези са пандемијом", изјавила је проф. др Марина Николић.

Пандемија је утицала и на теме научних конференција које се баве језиком. Након научног скупа у огранку САНУ у Новом Саду, наредни је Јавни говор Ниша у условима пандемије.

Језик прати стварност, а наша је у знаку короне

„Језик је жива ствар и сасвим је природно и логично да језик тражи начине и канале да именује оно што живимо. Некад је то био селфи, данас су то појмови у вези са короном и то је сасвим нормално. Сада је једна од најчешћих речи локдаун, и ту долазимо до тога да видимо како да српски језик заштитимо. То јесте тема врло широка и на коју треба да дамо сви одговоре, и филолози и лингвисти и комуниколози – како да, у тој најезди нових појмова, сачувамо српски језик и прилагодимо то духу нашег језика", рекао је комуниколог Слободан Роксандић.

Роксандић каже да данас постоје занимања која су била незамислива пре 10 до 15 година. Исто тако ће за 10 до 15 година бити нових речи, јер ће језик и тада тражити моделе за описивање онога што се живи.

Додаје да је данас све приметнија употреба скраћеница.

„У удружењу Изражајност, радимо са децом и младима, ту је више хиљада деце прошло кроз наше образовне радионице, и тачно се види да они немају довољно речитости, и да се та друштвена мрежа одражава. Те скраћенице – бзвз, нзм, нмп (немам појма), идк (не знам) ... комбиновано је све и свашта, и то прави проблем јер ће тај млади човек на разговору за посао морати усмено да се изрази, држаће презентацију у фирми, а неће знати како то да ради", упозорава Роксандић.

Додаје да је ниво пажње младих такође низак.

Аутор књиге Проговори да видим ко си апелује на медије, родитеље учитеље и наставнике, који су узор деци, да са младима више разговарају и да им дају задатке и вежбе, мада додаје да у школама има добрих назнака, и да се тема језика пласира и кроз слободне активности.

„Треба да пронађемо нове механизме како да направимо баланс, и да их подсетимо да је српски језик милозвучан, диван, да га уче, да га не заборављају, и да не дозволе да га енглески потпуно преузме, и да их обавестимо да ће њихов успех зависити од тога како се изражавају", рекао је Роксандић и напоменуо да је важно и читати, јер, тврди – нема културе говора без културе читања, у чему и телефон може бити користан, што је друга страна медаље.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 10. нов 2021, 14:27) - anonymous [нерегистровани]

Šteta

Šteta ali ništa novo. I ranije je bilo toga , turcizam pa nemačkoizam . A sada engloizam . Za 100 Godina nestaju srpske reči iz srpskog jezika . Ako nepobedimo virus ili asteroid ili sami sebe .

(уторак, 09. нов 2021, 20:14) - ,," [нерегистровани]

прављење речи

Уместо да преводе речи они праве још речника.
А додати некога за пријатеља је спријатељити се.
Али, ово су производи када се један Народ тридесет година ниподаштава и убеђује да је безвредан.
Ето чак се и из кошаркашког гурања, по речима странаца, наводи да се код Нас деца одгајају да буду покварена и да ударају с леђа.
Још једном, не чекати на стручњаке да се сете сврхе свог посла, него за сваки појам употребити Нашу Реч или превести страну реч користећи Наше речи тј. створити нову реч по угледу на већ постојеће Наше речи.
случајан узорак : бројчаник је од бројева, а причаник (телефон) је од причања.
итер -међу, свет + нет -мрежа = свемрежа
мобил-пренос= преносни (причаник)

и тако даље, ни зрна жита.