И модерни оџачари који, уместо четке користе савремене методе рада, вероватно ће вам донети срећу

Четку за чишћење димњака, Данијел Јовановић из Ваљева, на посао више не носи. Само нам је позирао пред камером, са цилиндром и у сатенском оделу, попут оџачара са новогодишњих честитки. То је и привукло пажњу Ваљеваца на почетку његове каријере.

Oд ове сезоне примењује нови алат за чишћење димњака, који је осмишљен у Италији.

„Није само ствар да нешто буде иновативно, него да пружи неки учинак. Традиционално чишћење димњака, рецимо, када су димњаци били смољави, тај посао је могао да траје по три, четири сата. То је вишеслојно, треба да се пали, то је трајало три, четири сата, у неким екстремним случајевима мора да се ангажују ватрогасци превентивно да буду и заиста вребају велике температуре. Овим системом се то смањило на неких двадесетак минута и у потпуности је чисто, 100 одсто безбедно, еколошки, флексибилно и мобилно", испричао је Данијел.

Ваљево има око 10.000 кућних ложишта, све више стамбених зграда, веома загађен ваздух током грејне сезоне и само три димничара.

„Мајстор од кога је Данијел, наш 'срећни димничар', учио занат је био овде наш стални гост, да кажем. То је нека традиција, преко деде, оца, ево сада ја, практично трећа генерација Тешњараца, и држимо до тога. То је нека еколошка свест, да кажем, еколошка култура, значи, да се димњак одржава", каже Бошко Миловановић из Ваљева. 

Бивши оџачар, Јовица Јевтић, сећа се како се радило док је постојало градско предузеће за чишћење димњака.

„То је била љубав према том послу. Некад је била љубав, сад су само новци. У Ваљеву је било 11 оџачара. Кренемо са алатом, са мердевинама и од улице до улице, од куће до куће, тако се ишло", присећа се Јовица.

Четка, мердевине и лекарско уверење за рад на крову већ уступају место иновативним алатима за бржи и безбеднији рад и друштвеним мрежама за оглашавање занатских услуга, без којих се готово не послује у 21. веку.