Читај ми!

Робота уметницу египатске власт задржале у притвору у страху да је део шпијунске завере

Робота који слика реалистична уметничка дела и Ајдана Мелера, власника галерије и руководиоца пројекта, египатске власти су задржале 10 дана у притвору јер су цариници мислили да је робот шпијун. Чак су разматрали могућност да му уклоне очи у које су уграђене камере.

Британска уметница Аи-Да с нестрпљењем је очекивала отварање своје прве изложбе у Египту, све док јој снаге безбедности нису забраниле улазак у земљу и задржале је у притвору 10 дана и тек на интервенцију амбасаде Велике Британије ослободили и њу и галеристу Ајдана Мелера.

Њено дело требало би да се појави на првој изложби савремене уметности икада одржаној на Великој пирамиди у Гизи, која се отвара 21. октобра. Овај неспоразум и притвор, довео је до дипломатске кризе између Египта и Велике Британије.

„Британски амбасадор је радио целу ноћ како би Аи-Да била ослобођена, али изгледа да је решење на видику“, рекао је за Гардијан Ајдан Мелер, оксфордски трговац уметнинама који је и творац и представник Аи-Да пре пуштања на слободу, како преноси Артнет.

Креатори робота Аи-Да су га представили као прву хиперреалистичну роботску уметницу на свету. Али њене високотехнолошке способности су изазвале подозрење цариника који су изразили бојазан због њеног модема, као и камера у очима, које Аи-Да користи за цртање захваљујући алгоритму. Такође, може и да разговара.

„Људи се плаше робота, то разумем. Али цела ситуација је потпуно иронична, јер је Аи-Да створена као упозорење на злоупотребу технолошких достигнућа, а задржана је управо због технологије“, додаје Мелер.

Аи-Да је током притвора била искључена, а после бурних дипломатских преговора, на срећу, било јој је дозвољено да задржи камере у очима. „Не могу јој извадити очи. Оне су саставни део у креирању њене уметности“, рекао је Мелер за лондонски Тајмс.

Иначе, Аи-Да је добила име у част Аде Бајрон грофице од Лавлејса, ћерке лорда Бајрона, математичарке која се сматра пионирком програмирања. Робота са вештачком интелигенцијом су 2019. године направили програмери у сарадњи са стручњацима за роботику, историју уметности и психолозима. Радови које је извела Аи-Да већ су излагани у Лондону у Музеју дизајна и Музеју Викторије и Алберта.

Изложбу под називом „Заувек је сад“ у Египту организовала је консултантска кућа Art D'Égypte у сарадњи са египатским Министарством за старине и туризам и Министарством спољних послова.

Аи-Да је на овој изложби требало да представи своју скулптуру коју су египатски званичници привремено запленили, а која је инспирисана Сфингином загонетком: „Шта ујутру иде на четири ноге, у подне на две, а увече на три ноге?“. (Беба пуже, одрасли ходају на две ноге, а у старости користе штап.)

Скулптура настала на основу Аи-Даиних цртежа су компјутерски научници из Шведске израдили помоћу три-де штампача и у ствари је „аутопортрет" робота уметника са три ноге, који сугерише до чега би све могла да доведе технологија генетског инжењеринга (Crispr technology) уколико се продужи људски век. Вечни живот је био тема којом су се бавили и древни Египћани.

„Хтели смо да кажемо да је, у ствари, са новом технологијом генетског инжењеринга продужење трајања људског века заправо врло вероватно“, каже Мелер за Гардијан. „Древни Египћани су радили потпуно исту ствар тако што су балсамовали и мумифицирали лешеве. Људи се нису променили: и даље желимо вечно да живимо“, наглашава Мелер.

број коментара 0 Пошаљи коментар