Читај ми!

Сфирија – најугроженији језик у Европи са само шест „звиждача“

Сфирија је језик који се користи у селу Антија на југоистоку грчког острва Евије и најугроженији је језик у Европи. То је заправо звиждећа верзија говорног грчког језика, а претпоставља се да је становници овог планинског места користе већ две и по хиљаде година.

Остало је само још шесторо људи који умеју да се споразумевају овим задивљујућим обликом комуникације, само њима разумљивим. Скривено дубоко у југоисточном делу острва Евија, изнад лавиринта провалија које се вијугају према Егејском мору, малено село Антија изоловано је на падини планине, где у кругу од 40 км нема ни хотела ни ресторана.

Док се пењете ка селу можда ћете зачути древну песму сирена како одјекује низ планину. То је зато што стотинама година становници Антије користе специфичан звиждећи језик, који подсећа на цвркут птица, за комуникацију по удаљеним беспућима.

Познат под именом сфирија, један је од најређих и најугроженијих језика на свету – мистериозни облик комуникације на даљину током којег се могу звиждати читави разговори, колико год били сложени. 

Последња два миленијума, једини људи који су могли да интерпретирају и разумеју тајне ноте сфирије су пастири и пољопривредници из засеока на падини, од којих је сваки поносно преносио строго чувану традицију на своју децу. Али у последњих неколико деценија, становништво Антије се смањило са 250 на 37, а како старији звиждачи с годинама губе зубе, многи више не могу да изведу оштре ноте сфирије. Данас је на планети остало само шесторо људи који још могу да „говоре" овим језиком без речи.

Нико не зна тачно како су и када мештани почели да за комуникацију користе сфирију, која потиче од грчке речи "сфиризо", што значи "звиждук". 

Неки становници претпостављају да то потиче још од персијских војника који су уточиште у планинама потражили пре отприлике две и по хиљаде година. 

Други тврде да је језик настао у византијско доба, као тајни начин упозоравања на опасност од супарничких села и напада гусара. 

Постоји чак и веровање да су у древној Атини звиждаче из Антије постављали на врхове планина као стражаре, како би сигнализирали на опасност од нападача.

Занимљиво је да је модерни свет сфирију открио тек 1969. године, када се авион срушио у планинама иза Антије. Док је спасилачка екипа излазила у потрагу за несталим пилотом, чула је како пастири међусобно комуницирају и очарала их је њихова загонетна шифра. 

Лингвисти кажу да је сфирија, у ствари, звиждећа верзија говорног грчког, у којој слова и слогови одговарају различитим тоновима и фреквенцијама. Будући да се одзвиждани звучни таласи разликују од оних које ствара говор, поруке у сфирији могу путовати и до 4 км преко планина и долина, што је десет пута даље од гласа. 

Сфирија није једини звиждећи језик на свету. Претпоставља се да их широм планете има седамдесетак, у Африци, Мексику, Турској, на Канарским острвима. Познат је нпр. језик силбо гомеро на острву Ла Гомера у склопу Канарских острва. "Звиждачи" овог језика толико су поносни на њега да се ова вештина учи као обавезан предмет у локалним школама. 

Са сфиријом то није случај и, према подацима Унеска, овај језик спада у најугроженије у свету, а на Старом континенту је језик са највећом опасношћу од одумирања. 

Занимљиво је да се код употребе звиждећих језика равноправно користе обе хемисфере мозга, што је другачије од стандардног језичког изражавања, у којем доминира лева половина мозга.

Ипак, наде има и за сфирију. Мештани су покренули акцију за очување овог древног језика. Пре неколико година посетила их је и екипа америчких лингвиста са Харварда и Јејла, који су забележили јединствену мелодију звиждука овог језика за будућа поколења, о чему је снимљен и документарни филм, који је приказан у њујоршком Метрополитен музеју.