Шест савета како да убедите дете да обавља досадне кућне послове

Неспоразуми родитеља и деце око обављања ситних кућних послова један је од најчешћих проблема које имају породице. Готово да нема родитеља који се није нашао у ситуацији да виче на дете зашто није распремило собу, док оно мирно седи, забавља се телефоном и лењо каже, „Средићу касније!“, или га једноставно игнорише.

Разлог зашто деца не воле да обављају кућне послове је исти онај због кога и одрасли не воле да их раде – кућни послови су досадни. А деца нису довољно зрела и свесна да, ако одмах устану и обаве посао да ће се пре вратити забави.

Уместо тога, деца се дуре, одуговлаче, „вуку се као пребијена“ како би избегли највише пола сата релативно лаког посла.

Психолози и педагози саветују родитељима који непрестано иду кроз кућу и опомињу децу зашто нешто нису урадили, да покушају са шест практичних корака који ће им олакшати ове свакодневне непријатне ситуације.

1. Отклоните оно што детету одвлачи пажњу у том тренутку

Ако дете неће да обави свој задатак, једноставно треба отклонити оно што му у том тренутку одвлачи пажњу. Данас су то пре свега електронски уређаји – телефони, таблети, рачунари, телевизори. То значи да их треба искључити и вратити детету када обави посао.

Затим кратко поразговарајте са дететом и питајте га шта оно мисли зашто сте то урадили и шта га спречава да уради то што сте захтевали од њега. Сазнајте шта намерава да ради када заврши посао и покушајте да га мотивишете да што ефикасније обави посао како би се вратио ономе што жели да ради.

Уколико се позивате на његов непосредан лични интерес бићете много успешнији, него ако му објашњавате апстрактне концепте одроворности и обавеза.

2. Поставите временско ограничење за обављање кућнх послова

Временска ограничења су добар начин да натерате своје дете да обави неки посао.

Можете рећи: „У реду, судови треба да буду опрани за 20 минута“. Уколико не заврши у том року, ићи ће раније на спавање или ће имати мање времена за играње игрица. Тако ће и дете постати свесно последица свог одуговлачења.

Благодет овог система је и то што родитељ на овај начин више не мора непрекидно да зановета. Можете поставити и тајмер са алармом, а следећег дана једноставно реците: „Хајде да не понављамо оно од синоћ. Сећаш се, није ти се допало да одеш у кревет раније?“.

Постоји начин и да временско ограничење поставите тако што ћете га изазвати: „Хајде да видимо можеш ли да завршиш за 15 минута, али без забушавања, проверићу како си урадио?“.

Можете му дати и подстицај да ако заврши за 15 минута, може дуже да остане уз видео-игре. Tо ће дететеу бити занимљивије и стимулативније, јер у овом случају не губи ако не изврши задатак, већ добија.

3. Користите џепарац као полугу да га покренете

Било би добро, уколико родитељи имају финансијских могућности, да деци одреде месечни џепарац, који би требало да буде условљен извршавањем обавеза.

На пример, ако детету морате по десет пута да подсетите да нешто уради, нека због тога остану без дела џепарца. Макар 10 динара. И кад год га опоменете, остане без још 10 динара.

Такође, није лоше наградити брата или сестру који су одрадили посао уместо њега.

На овај начин се не постиже само обављање кућних послова, већ се ради и на комуникацији и мотивисању детета.

4. Направите распоред за обављање послова

Структура је неопходна када се ради о обављању кућних послова. Било би добро да се одреди одређено време када се шта ради.

Уопштено говорећи, пре него што се видео-игре или било који други електронски уређај укључи, нека правило буде да кревет мора бити намештен, одећа стављена на место, а соба уредна. Тако деца уче да се прово морају завршити обавезе, пре него што се користи слободно време.

Поред тога, није лако одвући дете од нечега занимљивог да би урадило нешто досадно и напорно. Уместо тога, покушајте да их наведете да раде те свакодневне и досадне ствари како би се докопали нечег узбудљивог и забавног.

Добро је да се као родитељи повремено запитате: „Ако моје дете не обавља ове послове, шта онда ради?“. Морате бити свесни како дете користи своје време. Ако не извршава обавезе јер се игра на рачунару или гледа филм, морате се потрудити да прекинете тај образац.

Избор не би требало да буде забава или мучење. Избор би требало да буде досада или обавезе. Деца треба да схвате да док не обаве кућне послове, нема забаве. Нема телефона и нема изласка са другарима док се не заврше кућни послови. Алтернатива необављању послова треба да буде досада.

Исто тако, било би добро да сва деца у породици обављају кућне послове у исто време. Дакле, док се старије дете бави судовима, нека млађе дете баци смеће. Тако се нико не осећа као да му се нешто ускраћује или да је кажњен због тога што мора да испуни своје задатке, већ да је то просто време када се обављају кућни послови.

5. Не користите кућне послове као казну

Не користите кућне послове као казну или као последицу. На пример, ако се неко лоше понаша и учини нешто погрешно, немојте да му казна буде прање судова, јер желите да ваше дете научи да су кућни послови очекивана одговорност коју треба обавити без обзира на све.

Евентуално, кућни посао може бити казна уколико неко од деце учини нешто лоше брату или сестри. Како би се искупили, нека обаве посао уместо њих и тако покажу да им је стварно жао.

6. Користите систем награђивања

Ако желите да деца преузму одговорност за своје послове, интегришите њихове задатке у систем награђивања.

На пример, направите табелу са именом сваког детета и списком послова које треба да обаве. Ако одмах наместе кревет и ураде то како треба, добиће плус. Када добију пет плусева, добијају награду. Награде могу бити да оду сат времена касније на спавање или да играју игрице сат дуже.

То што имају телефон или таблет не значи да деца треба непрекидно да их користе. Било би добро да се то време ограничи. Уколико желе више, морали би то да заслуже. То би родитељима омогућило да им електроника буде вид награде.

Тешко је очекивати од деце да схвате да су кућни послови део њихове улоге у породици. Посао је посао и у том смислу, ретко ко воли да ради нешто осим ако за то не буде награђен. А награда мора бити нешто што волимо и у валути која има смисла.

Звоцање неће помоћи

Непрекидно убеђивање са децом да обављају кућне послове постаје трајни рат уколико то сами дозволите. Ако стало идете за децом и опомињете уради то, урати то, они се укопавају у још дубље ровове. Зато као родитељ, морате да добијете ту битку.

Зановетање и звоцање неће дати никакве резултате, зато покушајте да предложеним техникам добијете тај рат једном заувек.