Како је хлеб умешен 1912. сачувао војника Алексу Здравковића

Након пробоја Солунског фронта, наредник Алекса Здравковић се жив враћа у Пирот и доноси хлеб, који је добио као следовање, још у Првом балканском рату.

Када је мобилисан, терзија Алекса Здравковић добио је и следовање војничког хлеба таина.

„Мајка га је заклела да овај хлеб стално носи уз себе, да не окуси ниједан залогај овог хлеба и да ће га тај хлеб, као чудотворна амајлија, чувати кроз ратне недаће", објаснила је Мила Панајотовић, виши кустос музеја Понишавља.

Упркос ратним недаћама и огромној глади, Алекса није окусио ни парче овог хлеба.

„У једној прилици у Церској бици, један метак, који је био намењен Алекси, завршио је у његовој алуминијумској чутурици", додаје Панајотовићева.

Преко 20.000 Пироћанаца било је мобилисано у Првом светском рату. Више од шест хиљада, није се вратило кући.

„Одзив за мобилизацију био је скоро стопроцентан, и четрнаесте и пре тога дванаесте, кретало се у рат са песмом, где је просто сваки тај војник имао утисак не само да се бори за своју државу и границе, већ се бори за своје огњиште, своју породицу", рекао је историчар Давор Лазаревић.

Таин у музеју Понишавља чува се као метафора живота.

Прича о чудотворном хлебу стигла је и до савезничке војске. И баш пред пробој Солунског фронта, савезнички војници понудили су огромну своту новца Алекси Здравковићу да им прода хлеб.

Наравно, да Алекси није падало на памет да га прода. Чувао га је, и на крају хлеб вратио у Пирот.