Неверство и двоструки стандарди – зашто није исто када варате и кад сте преварени

Уобичајено је да се оцене дају на основу броја сексуалних партнера, па тако се промискуитетан мушкарац оцењује као швалер, женскарош, курвар, шмекер, док ће жене које често мењају сексуалне партнере бити дроље, уличарке, проститутке.

Мушкарци који варају своје жене није баш да су хваљени, али им се гледа кроз прсте. Када жене раде исто, с друге стране, ризикују да прилично угрозе своју репутацију у друштву.

Међутим, постоји још једна врста двоструких стандарда која постоји између партнера.

Психолог Дејвид Бас, професор на Универзитету у Тексасу, посвети се истраживању психологије неверства. У својој књиз Када се мушкарци лоше понашају: Скривени корени сексуалне обмане, узнемиравања и напада (When Men Behave Badly: The Hidden Roots of Sexual Deception, Harassment, and Assault), примећује да када се гледа начин на који мушкарци прихватају своју промискуитетност, да би се могло закључити како су склонији рационализацији неверсва од жена. Али по систему „двоструких стандарда ја против тебе“ испоставило се да ће обе стране прибећи менталној гимастици када покушавају да се оправдају за своје „лоше“ понашање.

Лицемерје у најбољем издању

Шта стоји иза класичног двоструког сексуалног стандарда, по којем мушкарци имају бланко пропусницу да имају више сексуалних партнера?

Неки одговор траже у еволутивној психологији продужења врсте код мушкараца.

У односу на жене, мушкарци имају јачу жељу за сексуалном разноликошћу, што се огледа у јачем сексуалном нагону, броју партнера са којима ступају у односе, њиховој тенденцији да фантазирају о различитим женама и потреби да користе сексуалне услуге.

Кроз историју човечанства лако је уочити како су моћни владари постављали параметре који им дају више сексуалних слобода. Још су римски императори имали хареме, а Џозеф Смит, творац мормонске религије која признаје полигамију, тврди да Бог не би жене учинио тако привлачним да је хтео да мушкарци имају само једну жену. Међутим, Смит је тврдио да се иста правила не односе и на жене.

У својим рукописима Смит бележи како му је Господ рекао: „Ако има десет девица које су му дате по овом закону, мушкарац не може да чини прељубу, јер оне припадају њему... Али ако једна или било која од десет девица, пошто је верена, буде с другим мушкарцем, учинила је прељубу и биће уништена... по мојој заповести“.

Зато не изненађује што жене често смартају да је ово сексуално лицемерје збуњујуће и логички недоследно.

Ипак, верзије ових двоструких сексуалних стандарда и даље опстају, чак и у веома либералним земљама у којима је постигнут веома висок ниво сексуалних слобода, попут Норвешке.

Недавне студије, тврди професор Бас, спроведене у више различитих култура откриле су да су жене, а не мушкарци, те које више осуђују жене због необавезног секса и варања партнера.

Шта је секс, а шта није

Поменути двоструки стандарди имају везе са оним шта је прихватљиво за мушкарце у односу на оно што је дозвољено женама. Али постоје двоструки стандарди и када се ово питање оцењује између партнера.

У једном истраживању социолози су поставили исто питање мушкарцима и женама: „Шта се рачуна као секс?“

Само 41 одсто мушкараца који су у моногамним везама рекло је да се орални контакт са гениталијам партнера сматра сексуалним односом. Али 65 одсто мушкараца је рекло да би се то, ако би њихова партнерка урадила, рачунало као секс.

На први поглед може да се закључи како ови резултати потврђују уобичајене двоструке сексуалне стандарде, у којима се жене оштрије оцењују у односу на мушкарце због истог понашања.

Међутим, само око једне трећине жена, 36 одсто, рекло је да би се, ако би имале орални контакт са неким другим, то рачунало као секс, што је отприлике исти проценат као и код мушкараца. У исто време, 62 одсто жена је рекло да би своме партнеру рачунале као сексуални однос уколико би имао орални контакт са другом женом.

Ови налази откривају раније неистражене сексуалне двоструке стандарде – не између мушкараца и жена уопштено, већ између стандарда које људи имају за себе у односу на своје партнере: двоструки стандард „ја-против-тебе“.

Ако људи имају двоструке сексуалне стандарде чак и о томе шта се рачуна као секс – није ако се тиче мене, али јесте ако се тиче тебе – лако је увидети како ове необичне рационализације доводе до сукоба у везама.

„Уреду је да се пољубим са неким другим; то у ствари ништа не значи, осим тога то заправо и није секс. Али боље да ти то не покушаваш“.

„Уреду је да примим мало оралног ужитка када си ван града, то заправо није секс. Али ако ти то урадиш, то је неверство и то са великим словом Н“.

Жене поткрепљују двоструке стандарде

Испоставило се да, баш као што су жене равноправни учесници у игри двоструких стандарда „ја-против-тебе“, оне такође доприносе и очувању традиционалног двоструког стандарда мушко – женско.

На пример, истраживачки тим професора Баса спровео је низ студија и открио да жене много чешће него мушкарци осуђују неверство и необавезне сексуалне односе. Међутим, жене у већини култура су много оштрије према другим женама, него што су мушкарци према мушкарцима.

Такође, много је већа вероватноћа да ће ширити трачеве о женама које мењају партнере. И мада се жене не диве промискуитетним мушкарцима или прељубницима, ипак изражавају много мање моралне осуде према таквим мушкарцима него према женама које се исто понашају.

Питање ривалитета

Изгледа да се ипак и овде открива чињеница да је женска сексуалност еволуирала, попут мушке, у бруталној и аморалној топионици сексуалне и репродуктивне конкуренције.

Једини конкуретнти жена одувек су биле друге жене, а каљање репутације супарницама једна је од кључних стратегија у озбиљној игри продужења врсте.

А што се тиче двоструких сексуалних стандарда, изгледа да смо сви прилично велики лицемери.