Свака шара на санџачком ћилиму има своју поруку и значење

Некада су ћилими били неизоставни део девојачке спреме за удају. Џевахира Османлић сада има 76 година и још увек чува ћилим који је изаткала за удају.

„У 21. години сам ткала овај ћилим. Сама сам била радила да би ми било лепо кад се удам да прострем. Ткала сам га месец и 20 дана. Тешко је било изаткати ћилим. Све на једно дрво па да се уклопи у навој. Тешко је било“, признаје Џевахира.

Сваки ћилим има своју поруку. Свака његова шара има своје значење.

„То је шестоугаона шара, пореклом са Истока и стигла је до наших крајева. Има поруку мира у породици, доноси срећу, мир, а код нас овде има значење, назива се срце. Сам назив срце значи да у том браку донесе срећу. Такву шару ради мајка на ћилиму када јој се син жени“, објашњава Мурадија Кахровић Јеребичанин, етнолог у Музеју Рас у Новом Пазару.

Уткан у живот и традицију бошњачког народа, ћилим је и данас веома цењен породични експонат који је своје место нашао и у једном новопазарском ресторану.

„Идеја је била да ми очувамо тај део наше традиције, бошњачке, пазарске и да то опремимо у том неком етно стилу. Ови ћилими су иначе ручно рађени још из 19. века. То су ћилими, стазице...Сад, постоји тих различитих стилова: пазарски, сјенички, пештерски. Тај ћилим који је на том миндеру то је ткала моја пра нана“, каже Рејхан Шкријељ, власник ресторана „Авлија“ у Новом Пазару.

Првобитно је било замишљено да овај простор са експонатима буде етно-музеј, али због економске одрживости је претворен у угоститељски објекат.

„У суштини ово јесте Музеј неимарства са оригиналним експонатима од којих се издвајају сама улазна капија у дишер авлију. То је од Алтун-алем џамије и са десне стране камена чесма из Првомајске улице из 1470 и неке године“, наводи Изет Мулић, магистар урбаног менаџмента.

Санџачки ћилим би се ускоро могао наћи на листи светске културне баштине Унеска.