Лубеничар Млађан ће сигурно знати која је лубеница најслађа

Кад купујемо лубенице најважније нам је да изаберемо најслађу, а ретко кад се питамо ко су људи који их продају и како изгледа пут тих слатких лубеница од њихових башти до београдских пијаца. Млађен Крстић лубенице већ годинама у новобеоградске блокове довози из околине Лесковца.

Понедељак није пијачни дан, али Млађан је, као и сваког дана на свом радном месту – у камиону испред новобеоградске пијаце. Устаје сваког јутра у 3 ујутру. Са 11 година је почео да ради.

Дан почиње набавком робе на велико, док не стигну лубенице и остало поврће из његове баште. Цела породица ради. Млађан је, на смену, са братом Ранком у камиону, а мајка Слађана продаје на тезги. Камион са робом мора ноћу да се чува.

„Па спавамо кад треба. Овај, кад имамо више, не смемо да оставимо. Јер, дешавало се кад оставимо лубеницу, затекнемо ружан призор, преко ноћи", признаје Млађан.

Прве лубенице у Београд почео је да довози његов отац Слободан, далеке 73. године. У Кумареву код Лесковца имају два хектара земље.

„Мој посао је да продам, менаџмент. У ствари ја сам главни, тај који снабдева ресторане, пицерије и тако то“, каже Млађан.

Млађан има сталне муштерије. Познају се већ годинама. Долазе и породично, сада већ и деца некадашњих купаца. Мењају се времена, али не и пословна политика породице Крстић. Роба увек мора да буде свежа, јер ако једном изневериш купца, другу прилику нећеш добити.