Читај ми!

Иако рођен као Перуанац, Мирко је одлучио да се врати у земљу својих предака

Приче о Србији Мирко Радовић је слушао у породици од свог детињства. Његови баба и деда су напустили Југославију још 1948. године, а отац му је рођен на прекоокеанском броду. Рођен као Перуанац, Мирко је одлучио да се врати у земљу својих предака.

Као присталице краљевине, Радовићи су одлучили да напусте Прибој, где су живели и преко центра за избеглице у Италији се упутили ка Перуу. У земљу злата, како су је назвали, кренули су са две ћерке, а Мирков отац је рођен на броду 1950. године.

Годинама ниједан члан породице Радовић није посетио Србију, нити проговорио наш језик. Мирко је први одлучио да 2001. године пређе океан и крочи на тло земље својих предака. Осим што је власник штампарије, Мирко Радовић је и афирмисани музичар и наступао је на „Егзиту“. Како сам признаје, слабо говори српски и мора још много да учи.

„Увек сам хтео да певам нешто на српском и свиђа ми се пуно песма Пукни, зоро и урадили смо верзију са Анда. Перуанска музика, али на српском“, објашњава гост Јутарњег програма.

Српски учи преко интернета, што може звучати чудно јер овде живи, али пошто углавном ради преко интернета, говори углавном на шпанском, а доста људи у Србији говори шпански, онда нема довољно прилике да га научи другачије.

„Само кад идем у Прибој морам да говорим српски. Када тамо проведем десет дана одлично говорим, јер морам, али у Београду готово да немам потребе“, каже Мирко.

По доласку у Србију, успео је да пронађе своју ширу фамилију расуту по Србији, Црној Гори и Републици Српској. Пошто је његова породица по одласку у Перу прешла на католичанство, Мирко је 2010. године одлучио да се у манастиру у Прибојској Бањи врати православљу.

Годину дана касније, крстио је и своје ћерке Милицу и Миленку и супругу Мариселу, која такође има српске корене.

„Она је Марисела Славковић. Ја мало говорим српски, али она нимало. Мајка ми је Шпањолка, али и она много воли Србију и желела је да сви имамо српска имена. Била је овде први пут прошле године и њој је супер, као да је Српкиња“, каже саговорник Иване Миленковић.

На очувању традиције Мирко је ангажован и преко неколико група на Фејсбуку које повезују Балканце који живе у Аргентини, Венецуели, Чилеу и другим јужноамеричким државама.

„Људи тамо имају јако мало информација о нама. Имам малу трауму зато што је током НАТО бомбардовања било пуно лоших информација. Катастрофа. Ја сам желео да причам са својим пријатељима и да им кажем шта је истина, али знаш, када се сто пута дневно лоше прича о Србији, било је стварно тешко. Због тога сам хтео да промовишем Србију и да променим слику о нама. Веома сам срећан зато што се та слика променила“, наглашава Мирко Радовић на крају гостовања у Јутарњем програму.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи