Читај ми!

Изнајмљивање кишобрана – бизнис за богате?

Паметни телефони и апликације отворили су врата за мноштво нових услуга које подижу квалитет свакодневног живота. Док се у градовима широм света углавном шири пракса изнајмљивања бицикала без посредства људи, како би се туристима и становницима омогућило лакше и еколошко кретање, на Далеком истоку, дигиталном рентирању двоточкаша придружили су се, звучи готово невероватно, кишобрани.

Изнајмљивање кишобрана звучи као посао који би имао добру прођу у изузетно сиромашној средини, где људи немају довољно новца ни за јело, па не могу себи да приуште да купе печуркасти браник од падавина.

Међутим, земља у којој тај бизнис све више узима маха је Јапан, држава у којој је бруто дрштвени производ по глави становника преко 40 хиљада америчких долара.

Услугу дигиталног рентирања кишобрана у тој далекоисточној острвској земљи прва је понудила компанија „Нејчер иновејшон груп“. Та фирма са седиштем у престоници Токију основана је половином 2018. и већ крајем исте године је почела да изнајмљује кишобране ослањајући се на коришћење паметних телефона и дигиталних апликација.

У 2019. и 2020. она је потписала уговоре са неколико највећих железничких превозника у земљи, па се њени платнени кишобрани сада већ нуде на око 800 локација, углавном станица, у великим градовима попут Токија и Фукуоке.

Подаци с краја марта ове године показују да у земљи има око 120.000 регистрованих корисника, а компанија намерава да у будућности услугу прошири и на робне куће и тржне центре.

Борба против конзумерства и прекомерног отпада

Рентирање се заснива на апликацији која пружа увид у то на којим локацијама се кишобрани могу позајмити и колико их је доступно. Прислањањем телефона на скенер платформе са кишобранима или очитавањем QР кода осликаног на њој, откључава се механизам који чува кишобране.

Они, међутим, ни тада не могу да се отворе јер сваки на својој дршци има браву попут оне на коферима, тако да је евентуално обијање сталка са кишобранима за потенцијалне лопове тек пола посла - она се отвара искључиво захваљујући апликацији која муштерији саопштава потребну комбинацији од три броја броја.

По завршетку коришћења, кишобран се одлаже у за то предвиђену кутију или сталак на истој или некој другој локацији. Плаћање се врши преко интернета, кредитном картицом или помоћу електронског новца положеног у одговарајућој апликацији дизајнираној за монетарне трансакције.

У Јапану су већ неколико деценија готово на сваком кораку доступни јефтини кишобрани са једноставним пластичним (провидним или белим) покровом. Они се продају и у најмањим самопослугама, што у великим урбаним срединама значи да их је могуће пазарити на сваких пар стотина метара у свако доба.

По садашњем курсу, зависно од величине и тежине, они коштају између три и по и пет и по евра. Мала цена и свеприсутност погодовали су томе да грађани развију обичај да купе нови кишобран сваки пут када их падавине затекну без те справе, због чега домаћинства у Јапану често поседују праве мале арсенале пластичних кишобрана, који расту са сваком новом непогодом.

Један број људи те потрошне, „инстант“, кишобране свесно одбацује одмах након употребе, а пуно грађана који их забораве у превозу или испред радњи, где се они често привремено одлажу, и када примете своју грешку нису вољни да предузму напор да се по њих врате, јер је тако настали материјални губитак занемарљив. Све то доприноси погоршању проблема пластичног отпада.

Услуга која је повољна и за новчаник и за животну средину

Да би остварила пробој на тржиште, компанија „Нејчер иновејшон груп“ морала је да одговори на те услове и искористи слабости постојећег система. Она је то и учинила тако што је одредила цену од само 70 јена (око пола евра) дневно или 280 јена (нешто више од два евра) месечно за коришћење својих кишобрана, при том наглашавајући предности изнајмљивања тих справа у односу на куповину, нарочито ону еколошку.

И, заиста, предности услуге рентирања су бројне. Најпре, ту је психолошка безбрижност, јер су њени корисници у могућности да се заштите од падавина чак и ако негде забораве свој кишобран или га успут изгубе.

Постоји и ефекат повећања удобности, јер та услуга грађане ослобођа од потребе да са собом носе кишобран оних дана када није извесно да ли ће киша падати. У економском погледу она корисницима штеди неколико евра које би иначе дали за нови кишобран, и поврх тога има и еколошку предност пошто смањује потражњу за јефтиним пластичним кишобранима, који се лако одбацују и загађују животну средину.

Засада највећи клијенти, железничке компаније, наравно, мотивисане су жељом да унапреде удобност путника и да њихове станице буду виђене као средине које пружају корисну и детаљну услугу.

Бизнис рентирања кишобрана, дакле, је вид настојања материјално богатог, прагматичног друштва да својим члановима пружи још више могућности и још безбрижнији и удобнији живот, те истовремено, смањи количину отпада.

Односно, оно је израз имућности, па и лежерности, јер друштва која уживају мир и добар јавни ред могу себи да приуште да се посвете ситницама, малим побољшањима у областима на које они који су опрхвани великим социјалним проблемима ни не помишљају.

број коментара 0 Пошаљи коментар