Читај ми!

Да ли знате ко је отац српског олимпизма?

Официр и дивизијски генерал војске Краљевине Србије, Светомир Ђукић, основао је Српски олимпијски клуб давне 1910. године. Рођен је 1882. године у селу Ражана поред Косјерића. После основне школе и гимназије, коју је уписао у Ужицу а завршио у Београду, Светомир Ђукић уписао је Нижу школу Војне академије и по њеном завршетку ступио у војну службу са чином потпоручника са свега 18 година.

Још током својих младалачких дана Светомир Ђукић показивао је наклоност према спорту, па не чуди податак да је управо он, уз помоћ неколико официра 18. пешадијског пука Краљевине Србије, основао Српски олимпијски клуб и постао његов први директор.

Био је постављен и за предводника прве српске олимпијске селекције Краљевине Србије на Летњим олимпијским играма, које су 1912. године одржане у Стокхолму.

У истом граду одржан је и Конгрес Међународног олимпијског комитета, чији члан постаје и Светомир Ђукић и остаје све до 1949. године, када је добровољно одлучио да се повуче.

У његовој блиставој биографији налази се и податак да је предводио југословенске спортисте на чак четири издања Олимпијских игара: у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и у Берлину 1936. године. Био је и један од инцијатора за кандидовање Краљевине Југославије и Београда као домаћина Међународног олимпијског комитета од 1938. до 1939. године и Олимпијских игара које су одржане 1948. године.

Генерал Ђукић у својој војничкој каријери, бранио је домовину током балканских ратова 1912. и 1913. године, као и за време Првог и Другог светског рата. Остатак живота провео је у Немачкој, где је 1960. године преминуо.

За своје заслуге награђен је са 10 домаћих и једним страним одликовањем. На 90. годишњицу од оснивања Српског олимпијског клуба и 42 године после смрти, у част генерала Ђукића подигнута је олимпијска чесма у Косјерићу, а његови остаци пренети су у родно село.

Од те 2002. године у Косјерићу се током маја организује традиционална годишња меморијална атлетска трка „Олимпијски трофеј“, у којој учествују ученици основних и средњих школа. Након тога одржава се и трка на 4.000 метара у којој своју спортску спремност показују професионални атлетичари, а ове године биће одржана 19. маја.

Српски олимпијски комитет је током своје историје неколико пута мењао назив, а Олимпијски комитет Србије, како је данас свима познат, то име носи од 2006. године. Промене граница и назива земље у којој живимо нису омеле наше спортисте да нас обрадују бројним медаљама током Олимпијских игара које се традиционално одржавају широм света.

Интересантан је податак да је наша земља учествовала на Олимпијским играма под чак осам различитих имена: Краљевина Србија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Југославија, ФНР Југославија, СФР Југославија, СР Југославија, Србија и Црна Гора и Република Србија.

Током деценија освојено је 114 медаља, а највише под именом СФР Југославије – 79. Као самостална, Република Србија има укупно 15 медаља, а од тога је осам освојено на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, што уједно представља најбољи резултат наших спортиста од самосталности наше земље.

Од 2018. године Doncafé је званична кафа Олимпијског тима Србије. Поводом Олимпијских игара у Токију, које ће бити одржане овог лета, сви љубитељи кафе могу уживати у укусу најпознатијег напитка на свету из нове, ексклузивне и праве домаће едиције Doncafé шољица за кафу.

Четири различите шољице носе боје српске заставе, али и препознатљиве симболе наше земље. Међу њима су шљива, најпознатије воће из Србије, труба, која симболизује српски национални идентитет и слободу, надалеко познати пиротски ћилим који је цењен у читавом свету и орао крсташ или царски орао, који је од давнина у српском народу сматран светом птицом која припада небеском царству.

Посетите онлајн шоп Кафа код куће и, у друштву Doncafé кафе и олимпијских шољица, свим срцем навијајте за наше спортисте који ће се борити за медаље у Токију!

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 29. апр 2021, 17:06) - anonymous [нерегистровани]

Мемоари Свете Ђукића

Ђукићеве мемоаре је објавила медијска кућа "Одбрана" и могу се купити по приступачној цени у њиховој књижари у Васиној улици у Београду, или наручити са Интернета. Обухватају период од војне академије до краја Првог светског рата. Препоручујем свакоме да прочита. Врхунски мемоарски материјал, написан "са сопственим мишљењем" и препун занимљивих детаља из прве руке. Писменост и владање српским језиком веће него у неких савремених награђиваних писаца.

(четвртак, 29. апр 2021, 01:50) - dr swarc [нерегистровани]

dr swarc

kicmu sam povredio u slovackoj, medjutim to je pozitivno uticalo, nemam grbu, i osecam kao da sam se izduzio... to je kao da je bila zalepljena kao metalna cev a sad se isteglila, krckaju prsljenovi....

(среда, 28. апр 2021, 18:09) - anonymous [нерегистровани]

некако србски ..остатак живота провео је код Немаца

"..бранио је домовину током балканских ратова 1912. и 1913. године, као и за време Првог и Другог светског рата. Остатак живота провео је у Немачкој, где је 1960. године преминуо."

(среда, 28. апр 2021, 16:44) - anonymousLP [нерегистровани]

interesantno!

Lepo i korisno da se zna.