РТС у неистраженој Ковачевића пећини код Крупња – има ли закопаног блага

До Ковачевића пећине стиже се стрмим стазама Церовачке шуме, а у њу су до сада улазили само мештани и планинари.

Ковачевића пећина дугачка је око 1.000 метара, али је још увек неистражена. Након десетак метара пузања – прва велика одаја. Њена величина под светлошћу лампе само се назире.

Ходници који воде до најпространијег дела све су ужи, и препрека коју савладавају само најупорнији.

Мештанин Раде Марковић сведочи о дешавањима из 1971. године: „Из планинарског удружења 'Цер' из Шапца фактички су дошли до 260 метара од улаза у главни део. Ту је била само за лисице рупа и онда је ископано и откривен је тај главни део пећине који има доста сталактита и сталагмита, драперија“.

Мештани, кажу, и да су њихови преци веровали да вода из језера унутар пећине има лековита дејства, а кружиле су и приче о закопаном благу.

„Ми смо тамо на око 900 метара у пећини доносили воду из језерцета и овде месили чесницу за Српску нову годину“, прича мештанин Рајко Ковачевић

„Кад сам био млад отишао сам једном приликом у велики отвор, велику рупу и нашао сам новчић ковани, бакарни од Филипа Другог, касније сам у другом делу нашао од Констатина Римског“, објашњава Раде Марковић.

Научници и туристи у Ковачевића пећини 

Пронађене су и кости пећинског медведа које се чувају у локалном музеју, а период научног истраживања, кажу, тек предстоји.

„Најпре ћемо основати те чуварске службе, односно ренџере који ће бити обучени да обилазе пећину и спроводе заинтересоване туристе, а затим и научне службе јер је пећина до сада недовољно истражена, а постоје бројна налазишта још из периода неолита“, најавио је Младен Стефановић, директор ТО Општине Крупањ.

Ковачевића пећина још увек је нетакнути бисер природе, због чега се у њу улази искључиво на сопствену одговорност. Први туристи уз пратњу стручних лица очекују се ове године.