Где се и како оставља божићна пшеница после празника

Ватра Бадњака представља светлост Сунца. Та светлост осветљава наредну годину и помаже Сунцу да ојача, јер од њега зависи вегатација године која долази. Млада пшеница је један од најлепших божићних украса. Да би израсла до Божића, треба је посадити на Никољдан 19. децембра. Ако буде зелена и бујна и година ће била плодна и берићетна.

На други дан Божића, култно се износи Божићна пшеница и ставља на родне воћке. Симболизује живот оживљавање природе и указује на то какви ће усеви бити.

У градовима где нема плодних стабала воћки, млада пшеница се може ставити на било које дрво у парку, битно је да се не баци.

„Све око Божића је усмерено ка природи, ка новог вегетационој години, ка новом лету због рађања и плодности, и свако домаћинство које поседује рецимо виноград, шаље домаћина у винограде да се наздравља Божићу. Носе се и делови бадњака и каче за винову лозу да би било гражђа, а виноград родан", рекла је Весна Марјановић, етнолог.

Додаје да се на Бадњи дан, кад се унесе бадњак, он се ставља на огњиште, касније у шпорет да прегори и онда се делови бадњака, носе у штале, а носе се и у винограде, на њиве, да би биле плодне.

Делић бадњака се чува и износи се култно на мали Божић, односно на јулијанску Нову годину која има ритуале везане и за Божић.

Бадњак се у неким крајевима називали и весељак.

Стари записи кажу да су Словени увек поштовали шуме и храст као најсветије дрво с божанским духом.

Спаљивање светог храста, бадњака, усред зиме наговештавало је поновно рађање света.

Један од најлепших божићних обичаја је Мирбожење, с тежњом да се одржи мир и прекине завада међу људима, па се при сусрету поздрављамо са „Мир Божији Христос се роди".