Повратак у прошлост и заводљив поглед у пудријеру

Некада префињенија, суптилнија, цењенија, али и данас подједнако неопходна, пудријера је инспирација лесковачкој уметници Марији Петковић. Трагање креће спонтано пре 12 године од једне, добијене на дар од драге особе.

„Мене је фасцинирао тај један мали женски предмет који је сам по себи носио и неку енергију, јер је припадао неком, и онда сам тада одлучила да кренем да скупљам те пудријере које сам налазила на пијацама, на бувљацима, многе су добијене", рекла је Марија Петковић, ауторка изложбе.

Део колекције тера посматраче, да се размишљајући о материјалном и духовном свету власница,  запитају о сопственом идентитету.

Ручни рад у сребру и ручни вез из 1940. године, имају посебно место у стакленим витринама и техници фотографија на платну.

С друге стране, ту је и пудер из старинских пудријера на платну у тон карти колективних успомена и сећања појачавајући утисак пролазности.

У посебном делу су личне успомене и сећања саткани са меланхолијом и мноштвом емоција.

„Овај простор ми је омогућио да тај део буде потпуно издвојен и има једну посебну причу и за мене наравно драгоцену", додала је Марија.

Игра се Марија Петковић на својој десетој, јубиларној изложби, нашим очекивањима. Не смета јој тишина.

Ненадано посветиће сваком посетиоцу  пажњу. Пријатељи, колеге, њени студенти у галерију Народног музеја могу по строгим правилима.

„Од мерења температуре, на свим пунктовима имамо средства за дезинфекцију руку, посете су ограничене на четири особе. Такође, ми смо се прилагодили овој ситуацији и све наше активности су видљиве онјалн", изјавила је директорка Народног музеја у Лесковцу Мира Ниношевић.

Буђење успомена и сећања од 12 до 16 сати, наредне две седмице.

Истовремено захваљујући прекограничној сарадњи са Бугарском крећу важни радови - изградња лапидаријума и комплетна реконструкција холова који повезују две сталне поставке. На понос Народног музеја.