Када кажете шљива, да ли прво помислите на кнедле

Реч кнедл (Knödel) је немачка и потиче од латинске речи nodus („чвор“). У Мађарској их називају гомбоц или кнедли; у Словенији кнедл(ј)и или цмоки; у Чешкој кнедлики; у Словачкој, кнедле; у Луксембургу, книдел; у Хрватској округлице или кнедле; Босни, Пољској и Србији, кнедле, мада у Војводини и гомбоце; у Буковини, цнигле; у Италији, канедерли и Француској, кунел. У неким регионима Сједињених Држава када кажете „клаб“, мислите на кромпирове кнедле. И Швеђани и Норвежани праве кнедле, али са месом, као и у Канади.

Неки извори тврде да су се у антици и средњем веку под кнедлама подразумевале пржене лоптице млевеног меса које су се додавале у салату. Тек од 17. века почињу да се праве куглице од брашна, али су првобитно печене и сматране за пециво. Почетком 19. века више нису биле прилог који иде уз месо, већ су постале главно јело. Постепено, настајале су разне варијанте, а коришћен је и пиринач и различити надеви.

Постоји легенда да је цар Фердинанд остао упамћен по изреци „Ја сам цар, хоћу кнедле!". Наводно, није га занимало које је доба године, већ је морао да добије кнедле кад год пожели, иначе је отпуштао куваре.

Како се кнедла ширила из централноевропске гастрономије на све регионе тешко се може пратити, а ауторско право покушавају да присвоје и у Аустрији, Баварској, Мађарској и Чешкој. Међутим, чињеница је да у облику у коме их данас познајемо, не постоје тако дуго.

Данас се кнедле могу наћи са много различитих укуса. Дошло је и до промене у њиховој величини. Поред традиционалних кнедли са шљивама или кајсијама, данас се праве и са чоколадним кремом, малинама, кокосом, наранџом, вишњом....

Рецепти за кнедле се преносе из генерације у генерацију, али су готово сви сагласни у једној ствари – најбољи кромпир за кнедле је онај стари. Неки их једу с павлаком и шећером, други су љубитељи цимета и ванил шећера. Неке домаћице ће смесу бареног кромпира и брашна замесити с маргарином, уљем или свињском машћу, а друге се залажу искључиво за путер.

Ових дана из Србије је покренута иницијатива да ово традиционално јело добије свој дан са циљем да се очува и слави ова традиционална посластица. То би требало да буде дан када ћемо рећи хвала свим нашим прецима који су преносили рецепт с колена на колено и омогућили нам да данас с поносом можемо да кажемо да имамо традицију, наводе покретачи иницијативе.

Предложено је да Светски дан кнедли буде 8. септембар, јер је крај августа и почетак септембра време када шљиве сазревају и када су се кнедле највише јеле. Осам савршено одговара изгледу две кнедле на тањију, а такође, број осам представља непрекидан ток, односно бесконачност, јер посластица која тако дуго траје има потенцијал да траје бесконачно дуго.

Уколико желите да дате свој допринос и подржите ову иницијативу, гласање траје до 28. августа.