Рад од куће, како је посао из снова постао ноћна мора

Устанеш кад хоћеш, радиш када имаш најбољу концентрацију, не мораш да се спремаш за посао, и не губиш време да би дошао до канцеларије. До пре шест месеци око 80 одсто миленијалаца маштало је да ради од куће, показују истраживања америчке агенције која се бави навикама ове генерације.

Слична размишљања имали су и млади из Србије, а онда је дошла пандемија и открила право лице рада од куће.

„Када је кренуло није изгледало онако како сам очекивао. Био сам продуктивнији него што сам мислио да ћу бити, али с друге стране психолошке неке негативне последице које сам предвидео су биле много озбиљније него што сам мислио да ће бити“, објашњава Милош Скокић, директор агенције „Жишка“. 

„Ми смо јако дуго у агенцији причали да ће то да се деси. Неки људи су почели да практикују да мање долазе у канцеларију. У тренутку кад се десило мислим да смо само сви пожелели да рад од куће изгледа што боље“, каже Јелица Скалушевић, менаџерка пројеката.

Почетни ентузијазам рада од куће

У почетку је било доста ентузијазма, продуктивност запослених се повећала и сви су били фокусирани на предности које доноси рад од куће у свету популарнији под називом "smart working".

„Предност рада од куће је у томе што организујете своје време онако како вама одговара, радите у пиџами, онако како је вама најкомфорније, то стварно није мала предност", указао је Скокић. 

„То су уједно и мане зато што неким људима фале ти ритуали – спремање за посао, шетња, одлазак, служање музике успут, то неко своје време које имаш у току дана“, набраја Скалушевићева.

Опадање продуктивности и откривање мана рада од куће  

После извесног времена, толико хваљена продуктивност је опала и почели су да се јављају одређени проблеми. Постојало је много тога што им код куће одвлачи пажњу, време проведено у раду је продужено, а поједини су имали и проблем са технологијом.

„Када се бавите креативним радом и решавате проблеме који нису строго структурирани, значи вам то да имате друге људе око себе с којима можете да обавите брзински разговор, да добијете повратну информацију, тестирате концепт“, рекао је Скокић нагласивши да су му највише недостајали људи и њихове идеје.

Јелици Скалушевић највише је сметало што састанци нису били уживо: „Састанци пореко Скајпа, Вајбера или Зума су баш лоше решење. Некада то прекидање у току састанка или коментарисање, убацивање много значи".

Усамљеност, нека врста анксиозности и недостатак комуникације такође је нешто на шта се жале они који уместо за канцеларијским столом раде из својих дневних соба. 

Укидање вандредног стања и повратак на посао многи су на сопствено изненађење једва дочекали.

„Моја деца су се вратила у вртић и искористила сам то да се и ја вратим у канцеларију. Пријало ми је, у почетку сам била радосна јер је све отприлике личило на стари начин функционисања“, описује Скалушевићева.

Прва реакција је, како Скокић каже, била срећа: „Недостајао ми је осећај да се све враћа у нормалу.“

Неодређено трајање периода рада од куће тешко пада

Због нестабилне епидемиолошке ситуације многе компаније поново су увеле рад од куће који више није звучао тако примамљиво као пре пандемије.

Нова етапа измештености из канцеларије теже пада, наглашава Скокић, јер сада, за разлику од оног у марту који је деловао привремено, рад од куће има у најмању руку неодређено трајање. 

Процењује се да око 60 одсто миленијалаца тренутно ради од куће, и како истичу, не би волели да то постане трајно решење, већ опција коју могу да примене једном у седам или десет дана.

„Из ове ситуације научили смо две ствари – да је рад од куће више могућ него што смо мислили и у неким ситуацијама веома користан, а такође, што је по мом мишљењу важније, а то је колико нам је значајан људски контакт, разговор, размене које понекад делују безначајно, а заправо врло често имају велику, чак и пословну вредност“, закључио је Скокић.