Црепуља, сувенир који доноси зараду

Црепуљарство, стари занат који је био готово заборављен, у ражањском крају не само да се одржао већ има и будућност. Томислав из села Рујишта један је од свега два црепуљара у том крају који још чувају тај занат.

Седамдесетогодишњи Томислав каже да се ради ручно, без алата и да ту машине не помажу.

„Руке и ноге. Ја сам то наследио, остало је од деде, он је правио. Могло је добро да се живи једно време. Могло је кад смо правили зграде, куповали трактор, машине, све од тога“, каже Томислав Карастојковић.

Пут до готове посуде креће на оближњем тзв. црепуљарском брду, богатом двема врстама глине које се мешају с песком и водом. Од блата се обликују посуде, које се затим суше и пеку.

Црепуља је глинена посуда првобитно намењена печењу хлеба, мада у њој могу да се припремају и печење и гулаш. Она иде директно на ватру. Саставни део посуде је метални поклопац – сач, преко кога се ставља жар и тако се јело припрема.

Брендирање црепуља од глине 

Занат учи и чика Томина ћерка Данијела, решена да очува традицију црепуљарства у породици, али и економски мотивисана.

„Заради се, није да се не заради. Сад доста иде, етно-ресторани доста траже, мало се побољшала продаја црепуља“, каже Данијела.

Будући да се црепуља од овог састава глине, оптималног за ту намену, у Србији прави још једино у Рујишту, општина Ражањ, ради на брендирању тог производа.

„Успели смо да га ставимо на листу нематеријалног културног наслеђа, односно да уђе у тај регистар од националног значаја. Желимо даље да га и географски заштитимо“, објашњава директорка ТО Ражањ Милена Јанковић.

Црепуље као посуде за употребу, и као сувенири тражене су и у иностранству, што би за младе у овом крају могла бити шанса за зараду, а обука се организује кроз радионице Женске задруге.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво