Поплава лажних вести и криза поверења, у Србији тек 15 одсто верује медијима

„Гостовао сам овде на самом почетку пандемије и, нажалост, прогнозирао оно што се остварило, а то је да ће лажних вести бити све више, да ће посебно преко друштвених мрежа оне доћи до изражаја и да дугорочно оне могу да озбиљну штету“, наводи Кљајић.

О истраживањима која мере одакле људи добијају информације и којим изворима највише верују, Кљајић сматра да она показују две важне ствари – наставља се тренд пада поверења у медије, али и тренд пада поверења у друштвене мреже, што он подразумева за добру ствар.

„То није случајено, јер се највећи број лажних вести прво пласира путем друштвених мрежа, а онда и преко мејнстрим медија. Пад поверења у, пре свега Твитер, Фејсбук и Инстаграм, показује да се у кризним ситуацијама верује званичним изворима“, објашњава професор ФПН-а.

Према његовим речима, то је и логично, јер су то углавном јавни сервиси и информативни медији, у којима су се појављивали или представници највиших институција или, у овом случају, здравствени стручњаци.

Коментаришући високо поверење у јавне медијске сервисе, Кљајић каже да јавни сервиси, за разлику од приватних имају обавезу и далеко већу одговорност, не само због закона, већ је то њихова дужност да буду у служби свих грађана.

„Ипак, ово истраживање показује и да постоји глобални тренд пада поверења у мејнстрим медије, мада су у истраживање укључени сви медији, не само они са националном фреквенцијом и не само јавни сервиси, већ и приватне телевизије, које немају никакву обавезу да имају образовне садржаје“, истиче Кљајић.

Занимљиво је да у највећем делу Европе, грађани највише верују радио-станицама, али професор објашњава да то не треба да буде изненађење.

„Радијски програм је данас у највећој мери музички садржај и сервисне информације, а ми данас огроман део времена проводимо у аутомобилима или другим превозним средствима и онда управо због тих кратких сервисних информација се радију највише верује, јер су то информације о времену и стању на путевима“, додаје професор.

Поверење се тешко стиче, а веома лако губи

У Србији тек 15 одсто верује, а 47 одсто не верује, док 38 одсто људи половично верује медијима.

„Код нас конкретно ако бисте укрстили податке поверења и делимичног поверења, испоставља се да значајно изнад 50 одсто људи не верује медијима и да не верује нарочито ни друштвеним мрежама“, наводи Кљајић.

То је сада, сматра професор, питање одговорности и професионализма: „Они који држе до кредибилитета, дигнитета и интегритета, њима се и даље верује. Пад поверења у медије је изражен и прогнозирам да ће се тај пад наставити.“

Са друге стране, лажне вести се шире невероватном брзином, посебно у кризним ситуацијама када постоји пуно непознаница.

„И сам сам имао прилике да добијам ту врсту садржаја од особа за које никада не бих помислио да ће то учинити. То сам тумачио страхом, паником и тиме да се многима чинило да немају довољно информација. Сваки пут када имате ситуацију са много непознатих, сасвим је сигурно да ће се појавити велика количина лажних вести“, истиче Кљајић.

Професор је и нагласио да је данас због тога још важнија улога званичних институција, а пре свих Јавног медијског сервиса.

„Информације морају бити правовремене, транспарентне, потпуне и тачне. На тај начин се гради кредибилитет. Поверење се тешко стиче и веома лако губи“, закључио је професор Кљајић.