Јесте ли некада куповали у занатској робној кући – на интернету

То што може да ради на било ком месту које замисли није његова посебност. Оно што га разликује од многих јесте то што је власник робне куће. И то не било какве, већ оне на интернету. Ту Александар Шћепановић окупља произвођаче на једном месту. Идеју је донео из Америке где је заједно са супругом био на пропутовању.

„Десило се да смо се супруга и ја тог лета венчали у Америци и да смо онлајн купили бурме са једног сајта од неких малих златара из унутрашњости. Тамо и онда нам је ту кликнуло да направимо робну кућу кад се вратимо“, сећа се Александар.

Убрзо им се придружио и пријатељ, ИТ стручњак, који је највећим делом заслужан за развој платформе. Тестирали су је две године, тако што су најпре окупили десетак произвођача које познају како би са њима прошли кроз цео процес. Kрајем 2019. године отворили су робну кућу.

За само неколико дана Александар и његов тим у виртуелну продавницу успели су да привуку стотинак произвођача. До сада је обављено педесетак куповина, а надају се да ће у наредном периоду тај број расти.

У ову робну кућу добродошли су сви они који праве занатске производе. Ручно прављени џемови, накит, гардероба - само су неки од производа. Осим тога овде се окупљају и мали издавачи књига и стрипова. Циљ је да се купци повежу са њима на што једноставнији начин, као што су се Александар и његов тим повезали са продавцима. Само ово повезивање није било тако једноставно.

„Неки од њих су технолошки писмени људи, некима од њих је ово први озбиљнији контакт са технологијом, тако да смо правили посебне водиче како се улистава производ, корак по корак“, објашњава предузетник.

Отварање продавнице у овој робној кући неће вас ништа коштати. Тек када продате производ морате рачунати да ћете део зараде - провизију уступити власницима. Овај новац намењен је за даљи развој платформе. Осим новца, задовољство је оно што овај тим држи на окупу.

„Некако нас води то да желимо да урадимо оно што нико није, да свим тим малим произвођачима који не могу да уђу у велике дистрибутивне ланце, да ли им је скуп улазак, да ли не могу да произведу толико или не желе то да ураде, ми им нудимо прилику да се сви ујединимо у једној великој бази и сви заједно изађемо на велику сцену“, истиче власник електронске робне куће.

За разлику од већине онлајн продавница, Александар каже да његова робна кућа представља место за „куповину са људским ликом“, јер се ту окупљају људи који раде оно што воле, а купују они који умеју да цене ручни рад.

„Из перспективе продаваца, односно малих произвођача, они добијају место на ком могу да развијају своје брендове, да граде препознатљивост своје фирме, за разлику од генеричких сајтова, где нпр. ваша мајица заврши са педесет кинеских мајица, са сто половних мајица, тако да се они ту боре у џунгли производа различитог порекла“, каже Александар.

С друге стране, купцима, тачније љубитељима крафт сцене, олакшава се потрага за таквим производима. Уместо излиставања друштвених мрежа на једном месту налазе се производи. Штеди се време. Али, да ли је тако и онима који су покренули платформу?

„Наше радно време неретко је и по 17, 18 сати, често не стајемо, и ево док траје овај интервју, нама су стигле три нове пријаве за крафт робну кућу“, тврди Александар.

Пројекат „Занатска робна кућа” награђен је 2018. године на Националном форуму за зелене идеје као подухват који уноси позитивне промене у пословање малих и социјалних предузећа, али и утиче на развој локалних заједница и подржава еколошке производе.

Овим је прва жеља тима робне куће испуњена. Она коју су пожелели у Новој години тиче се већег броја произвођача, али и пословања ван граница Србије.