Увид у бактерије отпорне на антибиотике кроз воду реке Ганг

Пролазећи пут дужи од 2.500 километара до Бенгалског залива, река Ганг постаје једна од најзагађенијих на планети. Прикупља отпад из градских канализација, пестициде, ђубрива, индустријски отпад, пепео... 

Годишње истраживање научника са Индијског технолошког института показује да се бактерије отпорне на антибиотике појављују у пределу док река и даље тече кроз уске клисуре у подножју Хималаја, стотинама километара пре него што наиђе на било који важнији извор загађења.

„Ниво бактерија је астрономски висок“, рекао је др Шеик Зиаудин Ахамад, професор биохемијског инжењерства на Индијском технолошком институту.

Једини могући разлог за то су људи, тачније, велики број обредних купача који долазе да „оперу“ своје грехе пливајући у реци.

Иначе, Индија има велики проблем са отпорношћу на антибиотике. Тестови су показали да је око 70 одсто бактерија (четири врсте бактерија које су обично присутне код болничких пацијената), резистентно на типичне антибиотике „прве линије“.

Одакле потичу бактерије отпорне на лекове? Да ли долазе са фарми, из рибњака, са планктона, из биљака, од фармацеутске индустрије?

Истраживања сугеришу да је одговор на ова питања: „Да, све горе наведено“.

Од кад је света и века 

Бактерије отпорне на антибиотике нису ништа ново.

На планети старој око 4,5 милијарди година, бактерије су се појавиле пре око 3,8 милијарди година. Храниле су се једне другима, а касније и гљивицама, биљкама и животињама. И њихове жртве су еволуирале, продуковале су протеине или токсине који убијају бактерије –природне антибиотике, како би се заштитиле.

Бактерије су, заузврат, такође еволуирале „преуређујући“ своје гене како би се бориле против тих, природних антибиотика. Циклус те врсте борбе је у сталном понављању.

Све то подстакло је научнике на истраживање воде реке Ганг, на коју је упућено чак 400 милиона људи и огроман број животиња, од које зависи велика површина усева. Ганг је река која служи и риболовцима и пољопривредницима и путницима...

Два пута годишње, узимају се узорци воде дуж целе реке и тестирају се на присуство организама који су отпорни на лекове.

Високи нивои откривени у доњем току реке нису били изненађење. Али истраживачи су пронашли бактерије са резистентним генима чак и у првих 100 километара реке.

Истраживачи су открили да су нивои таквих бактерија из узорака који су узимани током зиме, били константно ниски, а да су расли током сезоне ходочашћа у мају и јуну. Током лета, на реци је на стотине хиљада ходочасника.

Ходочасници у реку улазе посебним степеништем које има ограду са мрежама, а користе се и пластични судови да би се мало воде понело кући.

Туристи, авантуристи...

Осим ходочасника, реку походе бројни туристи због рафтинга и других активности на води. Такође, током најслабије кише канализација се слива у Ганг.

У сезони ходочашћа у реци може бити до пола милиона људи, а постројења за пречишћавање воде имају капацитет елиминисања смећа које је последица боравка 78.000 људи.

Све то, навело је истраживаче до закључка да отпорне бактерије у води потичу од људи –тачније из њихових црева.

Људи преносе бактерије из свог организма у Ганг, показују истраживања др Ахамада и др Грахама. Кад их неко други „покупи“, и разболи се, добије као терапију антибиотике, који могу да у човековом организму убију оне добре бактерије. Оне такође долазе у реку и настаје општа борба бактерија, међу којима је огроман број, логично, оних које су резистентније.

Најмање 1.000 врста бактерија може да настани људски организам. Сваки човек их има бар 150 врста и оне се у телу међусобно боре једне против других за простор и храну, објаснили су научници.

Ходочасничка подручја, написали су др Ахамад и др Грахам, су „потенцијалне вруће тачке за преношење резистенције на антибиотике у великим размерама“.

Док се системски не реши проблем загађења Ганга, најизложенији ризику ће бити и даље – ходочасници.