Божићни обичаји у културама широм света

Холанђани који славе празник у децембру чекају долазак Синтеркласа (Светог Николе) и Црног Петра, за које верују да улазе у куће кроз димњаке како би оставили бомбоне и орахе за мале дечаке и девојчице који су били добри током године.

У Ирској постоји традиција да се пита с месом и боца пива остављају испред врата као ужина намењена Деда Мразу.

У одређеним деловима Шпаније, Португалије и Италије верници праве минијатурне моделе Витлејема. У њему се налазе и прикази Марије, Јосифа и Исуса на рођењу.

Већ 40 година, град Јевле у Шведској подиже огромну козу направљену од сламе како би обележио почетак празничне сезоне. Сваке године вандали ће учинити све што могу да спале козу пре Божића. Од 1966. године, коза је „преживела“ до Божића само десет пута. Људи се прерушавају у Деда Мраза како би лакше прошли поред чувара и покушали да запале козу.

У Каракасу (Венецуела) влада обичај да се саобраћај обуставља до осам сати ујутру, како би људи ролерима путовали до цркве. На том путу, повлаче конопце и буде децу.

И у Немачкој, у децембру ишчекују Светог Николу. Уочи тог дана, деца остављају ципелу или чизму напољу, испред самих врата и, ако су били добри, следећег дана ће се у њима наћи свеће и мале играчке. У случају да нису, уместо слаткиша појавиће се златне брезе (симбол за батине), које се налазе одмах поред слаткиша. 

Гренланд слави Божић уживајући у турским специјалитетима попут хама са сосом од бруснице, пите са месом и једне познате гренландске сласне посластице – кивијака. Реч је о малој птици која се умотава у кожу фоке. Након тога, замотуљак од сировог меса се закопава у снег и ставља испод камена да одстоји неколико месеци пре Божића, док се не распадне.