Љубав ка знању никада не пресушује

Оне су инжењерке, пензионерке, службенице. Оно што им је заједничко је љубав прем учењу страних језика.

Бранка Стојичевић је филолог, професор српског језика и књижевности која је силом прилика постала пензионер. Цео радни век је провела у библиотеци, те је стога у својим пензионерским данима желела да задовољи своју љубав према шпанском језику, односно, шпанској култури.

„Рецимо да сам одувек волела да учим, а посебно сам волела језике. С обзором да сам инжењер по образовању, а ту нема језика“, објашњава  Соња Савић шта ју је определило да упише курс језика.

Јелена Стојановић истиче да није имала прилике да користи језик који је учила током школовања, поред тога нада се и путу у Париз.

Има ли лимита у старосној доби када је о рач о учењу страних језика? Може ли се учити и у зрелим годинама?

Драгана Петрашиновић, руководилац центра за наставу Коларчевог универзитета наглашава да може и да границе нема.

„Тренутно наша најстарија полазница има 77 година и она је веома успешна и јако вредна и дсциплинована. Људу зрелог доба могу лепо и успешно да савладају било који страни језик. И ми који смо учитељи не престајемо да будемо ученици и ми учимо стране језике непрестано“, додаје Петрашиновићева.

Јелена Брковић, професор италијанског језика, истиче да старији полазници спорије савладавају градиво у односу на млађе, али су зато много темељнији.

„Свака приступ нечему новом, нарочито страном језику, постоји посебна методика, системски рад, веома позитивно утиче на психу, барем људи које сам овде виђала. Уђу релативно озбиљни, можда и преплашени, а изађу са осмехом“, каже професорка италијанског језика.

„Радите на себи. Не мора сваки дан да буде супа за ручак, може и виршла да се поједе. Радите на себи, учите језике, дружите се“, поручује полазница курса језика.

Кажу да је мотивисаност најважнији покретач учења. Како тврде упућени, љубав ка знању никада не пресушује, осим уколико ми то допустимо.