Због једног папира остао без невесте

Александар је шест месеци радио у фабрици „Солемез“ у Житорађи да би сакупио новац за авионску карту до Маниле, где га је чекала изабраница коју је упознао преко друштвених мрежа.

Љубав која је букнула на даљину, и после три године требало је да буде крунисана браком. Да би то тамо и обавио, у Србији је прикупио гомилу папира.

Венчали су се у цркви, али када је требало да обаве грађанско венчање, недостајао му је један папир.

„Тај један документ је био проблем зато што се код нас та два документа зову истим именом“, објашњава младожења Александар Савић.

Пошто нису успели да обаве грађанско венчање, венчали су се у Грчкој православној цркви, где је млада Филипинка променила веру и добила име Катарина.

„Званично у документима она још увек има своје старо име Џенис Паганаван, али проблем је сада што ми грађански сада нисмо званично венчани само због тог једног папира“, додаје Александар.

Иако је против ове везе био његов отац Душан, а када је видео да не може да промени његову одлуку да оде и из далеког света доведе младу, сву своју уштеђевину, од хиљаду евра, дао му је за пут.

„Пристао сам, морао сам, шта ћу. Каже: ја идем па било како идем тамо, па ћу да се женим“, објашњава младожењин отац Душан Савић.

Александар се, међутим, вратио без младе, која без венчаног листа није могла да добије визу. То није био крај његовим мукама, јер га је дочекала и вест да је остао без посла.

„Ја сам тражио то неплаћено одсуство, они су ми прво обећали, али касније су ми рекли да ми се не одобрава, каже Александар.

За нови одлазак на Филипине, уз прибављен папир, Александар више нема пара, а без посла, тешко да ће их ускоро и сакупити. Од мале пензије његовог оца, која једва да је довољна за лекове неопходне за лечење његове болесне сестре, живе сви у кући. Тако ће заједнички живот двоје заљубљених морати да сачека нека боља времена.