Како је круна краља Петра остала у Призрену

Половином новембра 1915. године, српска војска се повлачи из Србије, а у Призрену се одржава последња седница Владе и Врховне команде. Аустроугари су тада у Приштини, Бугари заузели Липљан, Охрид и Стругу. Решени да не пристану ни на какав споразум са непријатељима, краљ Петар и престолонаследник са војском напуштају отаџбину, а у Призрену остају скривена државна знамења.

Призрен, некада царски град, један од најживописнијих центара Старе Србије, те 1915. године био је сведок трагедије српске државе. У њему је исцрпљена армија, народ, српски краљ, дипломатски кор – око 150.000 прогнаника који траже уточиште. Када је донета одлука да се у повлачењу мора кренути даље, преко црногорских и албанских планина, краљ Петар је једва на то пристао.

Краљ Петар је тада рекао, да на изгнанство пристаје само да би са војском и народом поделио највеће патње, али да нема намеру да круну, попут конзерве, носи у ранцу. Нека је у Призрену, граду наше највеће славе, а сада наше највеће патње.

Тако је, према предању, круна сакривена у згради Призренске богословије. У глуво доба ноћи, уклоњене су подне даске, ископана рупа и у њу положена краљевска круна.

Јеромонах Исидор Јагодић, заменик ректора Призренске богословије наводи да постоје сведочанства о том догађају. Бранислав Нушић је писао да је круна остала на територији Србије иако је краљ напустио земљу.

„Круна је остала као симбол наше владавине и наше власти, симбол јединства државе. Остала је овде да се чува, и каже се тамо, у тим описима, да никада нису замишљали да ће учествовати у сахрањивању круне. Ни сам ректор, тада, није знао где је круна закопана“, објашњава јеромонах Исидор.

Та круна изливена од бронзе Карађорђевог топа, у Призрену је остала да чека, и дочекала је ослободиоце. Између два светска рата је била у двору Карађорђевића, током Другог светског рата скривана је у манастиру Жича, а потом смештена у Народни музеј у Београду.

Одатле је пренета у Музеј Првог српског устанка, па дуго стајала у депоу Народне банке Србије и најзад, од 2005. године је у власништву Историјског музеја Србије.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво