У Србији и на Балкану ће температуре најбрже расти

Руководилац Групе за ублажавање климатских промена у Министарству заштите животне средине Драгана Радуловић истиче да више од пет милијарди евра износи штета од последица климатских промена у Србији од 2000. године до данас и да је 70 одсто тог износа изазвано сушама.

Она напомиње да Министарство припрема Стратегију нискоугљеничног развоја која ће одредити приоритетне мере за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и понудити мере прилагођавања на измењене климатске услове.

„Као кандидат за чланство у ЕУ треба да ускладимо законодавство са ЕУ, тако да ће Стратегија бити израђена по узору на документа ЕУ, а омогућиће и научној заједници, цивилном сектору и привреди да учествују у њеном дефинисању“, рекла је Радуловићева и додала да се таква документа доносе за период до 2050. године.

У току је, каже, и израда Закона о климатским променама чије се усвајање очекује до краја године, а којим ће се све секторске стратегије и планови ускладити са Стратегијом нискоугљеничног развоја.

Говорећи о прилагођавању новим климатским условима, Радуловић наводи да Извештај Републике Србије, сачињен према Оквирној конвенцији УН о климатским променама, садржи препоручене мере за сектор пољопривреде, шумарства, водопривреде, здравља...

У Извештају се наводи да ће промена температуре и падавина утицати да до краја 21. века културе као што су озима пшеница, кукуруз и соја сазревају од 20 до 30 дана раније.

Процене су да би кукуруз, на пример, могао да сазрева чак два месеца раније што би утицало на квалитет и квантитет приноса, али и на планирање производње и време обављања радова на пољу.

Пораст температуре до краја века посебно ће отежати производњу шећерне репе којој ће, како се прогнозира, суше и недостатак падавина смањити корен, а тиме и производњу шећера по хектару.

У сектору енергетике, који емитује чак 80 одсто укупне емисије гасова са ефетком стаклене баште неопходно је, каже Радуловићева, повећати енергетску ефикасност и употребу обновљивих извора енергије.

„Постоји проблем са имплементацијом мера јер сектори још увек не препознају климатске промене ни као проблем нити као шансу за развој“, закључује Радуловићева.

Лета у Србији топлија за 1,5 степени

Владимир Ђурђевић са Института за метерологију каже да су лета у Србији топлија за 1,5 степени него средином 20. века, да је број дана са екстремно краткотрајним падавинама овог лета био је скоро дупло већи него прошлог, да атмосфера садржи седам одсто више водене паре него раније.

Ђурђевић упозорава на предвиђања светских климатолога да ће услед повећања глобалне температуре Србија и Балкан бити најпогођенији климатским променама на шта су, каже, пре тридесетак година указивале и прве студије које су медитеранску област означиле као „врућу тачку“.

„Лето је на глобалном нивоу топлије за један степен, а у нашем региону у просеку за 1,2 степена што значи да годишња температура на Балкану расте брже од глобалног просека“, појашњава Ђурђевић.

Он упозорава да ће јаке суше, поплаве, врели топлотни таласи и шумски пожари бити учесталији, то ће утицати на мању производњу у пољопривреди, али и на пораст преносилаца заразних болести, попут тиграстих комараца који шире грозницу Западног Нила.

Ђурђевић сматра да ће развој овог климатског сценарија највише зависити од спровођења Париског климатског споразума, глобалног документа о борби против климатских промена из 2015. који би раст глобалне температуре требало да задржи на два степена.

Међутим, Ђурђевић наводи да се, чак и ако Споразум успе, очекује раст температуре за један степен што ће утицати на промене климе у наредних 20 до 30 година, а то значи да ће екстремни временски услови попут суше из 2012. године када су преполовљени пољопривредни приноси, а економија изгубила скоро две милијарде долара, бити све чешћи.

Због јаке суше те године се, подсећа Ђурђевић, у кукурузу појавио афлатоксин који се кроз исхрану стоке пренео у млеко у концентрацијама знатно већим од дозвољених што је тада, како каже, изазвало „мању политичку кризу“.

Производња кукуруза може пасти и за 50 одсто

Танјугов саговорник упозорава на климатске пројекције које предвиђају да ће производња кукуруза у другој половини 21. века у просеку бити мања за готово 50 одсто уколико се, каже, на време не развију системи за наводњавање.

„То захтева велика улагања у велике инфраструктурне системе за наводњавање које треба правити водећи рачуна да ће се режим киша променити“, упозорава Ђурђевић.

Како примећује, климатске промене у Србији још увек нису препознате као приоритет, иако су урађене одређене процене мера за секторе као што су водени ресурси, пољопривреда, шумарство.

Зато, напомиње он, у будућим инфраструктурним пројектима, као што су путеви или насеља, треба узети у обзир не само тренутне већ и прогнозирајуће климатске услове и наводи да се канализациони одводи и канали морају прилагођавати предвиђањима да ће у наредних 30 година за 10 одсто бити мање падавина током лета, што ће утицати, како каже и на градњу мини-хидроелектрана у Србији.

„Треба размотрити да ли је исплативо градити их на локацијама које тренутно имају добре хидролошке предуслове, јер је питање да ли је то право место за наредних 50 година“, указује Ђурђевић.

Он упозорава и на то да ће због свих ових промена у другој половини 21. века нестати близу 90 одсто букових шума.

„Ако се настави постојећи тренд климатских промена, букове шуме ће убрзано нестајати. Због пораста глобалне температуре биће угрожени и еко-системи на високим планинама који због измењених еколошких услова неће моћи да мигрирају ка већим висинама“, објашњава Ђурђевић.