Молерај мушки посао? Којешта!

Уз хоблу, шпахтлу, ваљак и четку зарађивала је лети средњошколски џепарац у фирми једне баке у Москви. А код друге у Доњем Добрићу, од молераја живи.

Између, како каже, досадног рада у бутику и завршене спортске гимназије изабрала је глетовање и кречење, не схватајући зашто је то у Србији мушки посао.

„Кад жене овде носе бале сена, иду у шуму по дрва, то није тежак посао, а да кречиш и глетујеш то је тежак, то мени није јасно. По мом мишљењу је молерај чак више женски посао него мушки, што се тиче педантности и свега“, сматра Диана Ланкина из Украјине.

Мајсторицу међу мердевинама колеге су одмах прихватиле. Рад на градилишту уз њу је и веселији и лепши.

„Сви прилазе, питају шта се дешава, да ли је то истина, да ли је могуће да девојка тако млада ради такав посао. Одличан је мајстор, биће још боља, ради све, фасаду, глетује, све“, каже радник Миломир Ковачевић.

„Колико је ту долазило момака да ради па не прође, а она је одлична, супер је. Нисам се покајао што сам је примио, сад само гледамо како да је удамо овде и да ту настави да живи и ради“, истиче Радован Костадиновић, послодавац из Лешнице.

То су и Дианини планови. Пут до зараде уз канте и ваљак, а пут до живота у Србији и на селу уз кадета војне академије.

„Ја ћу уз алат са хоблама, а сутра вече 'обујем штикле' и да научим ваше коло да играм. У алат сам се заљубила пре, а сад сам се заљубила у правог момка, тако сам и одлучила због тога да останем, у Србији сам се заљубила још у ваш фолклор и традиције“, додаје Диана.

Уз мајстора са шпахтлом постаће и мајстор за чеснице, додаје вредна Украјинка радујући се обичајима за Божић. О промени посла не размишља.