Овај човек тврди да је Џон Малкович Србин!

Џон Малкович је пореклом Србин и то ће вам потврдити овај човек. Иако би многи помислили да је реч о теорији завере, Жарко Вељковић је спровео исцрпно истраживање како би доказао своју тврдњу.

Већ годинама израђује родослове и испитује порекло породица, а да крене у авантуру утврђивања порекла славног америчког глумца подстакла га је Малковичева изјава да су се његови баба и деда расправљали по угловима куће на „њему страном језику“.

„Ја сам пошао од најсигурнијег податка који постоји, а то је одјава у тренутку када особа умре са америчког здравственог државног осигурања и ту се налази најтачнији датум рођења. И онда сам погледао за тог његовог деду који се зове час Марк, час Мајкл, тај датум рођења. У три пописа у Америци 1920, 1930. и 1940. у тим пописима они уредно пишу када је особа емигрирала у Америку. Постоји сајт где можете да откуцате име презиме и годину и просто видите по презимену када је особа емигрирала“, објашњава Жарко.

Ту се није зауставио, већ радознало наставио да истражује.

„Онда сам га нашао да је емигрирао 1913. године под именом Мане Маљковић и да је рођен у месту Прокике код Сења и тамо сам му нашао крштеницу где се датум и име оца поклапа. Рођен је 1894. и Србин је православац“, уверава нас Вељковић.

Истраживањем порекла породица почео је да се бави из знатижеље. Прво је испитао порекло својих предака. Тако је сазнао да му је очева родбина из Битоља, а мајка пореклом Рускиња.

„Ради се о руској дворјанској велепоседничкој породици војних лица, Шчербачевима. Они потичу од Дмитрија Фјодоровича који је око 1500. године владао у Новгороду“, тврди Вељковић.

Приликом откривања порекла Жарко има устаљен ток истраживања.

„Прво треба поћи од матичне службе, јер су матичне књиге почеле да се воде око 1890-1900-те године. И онда се иде у архив или у цркву и ако смо срећни те књиге постоје на територији Србије, од негде 1850. године, када су почеле да се воде по заповести кнеза Александра Карађорђевића“, објашњава истраживач.

Нимало једноставан посао

Открити нечије порекло није нимало једноставан посао, каже Жарко. Поред много сати рада, неопходно је познавање историје и језика – латинског, италијанског и старосрпског. Такође, човек мора да буде палеограф – да уме да чита старе рукописе.

У почетку Жарку је ово био хоби и истраживао је за пријатеље и комшије. Данас му се све више људи обраћа.

„Највећи број људи који ми се обратио су Срби друге вере. Генерално сам радио највише родослова Срба Муслимана, односно Муслимана са великим М зависи како се сматрају, затим сам радио Шокаца, Буњеваца родослове и ту сам се специјализовао“, каже Жарко.

Специјализовао се и у санскриту – литургијском језику у хиндуизму, будизму и џаинизму. Језику на коме су написана велика књижевна дела попут Рамајане и Махабхарате.

„Граматика јесте тешка, филозофија је компликована али није тешка, али граматика јесте и ту су ми обично сви на пола пута рекли: 'Ко ће ово научити, ово је горе од старогрчког.' И јесте“, тврди Жарко.

У складу са санскритом изучавао је и веде филозофију. Бави се ономастиком – проучавањем имена људи и географских места. Иако би многи помислили да је чудак, Жарко ће вам рећи да је он обичан човек весељак. Или како он каже Фламинијус Белисаријус како звучи његово име на латинском, који је поред старогрчког дипломирао. А на језику античких Грка радо и запева.