Мистериозна стена подно Таре вековима чека да је неко протумачи

Мало позната јавности, Писана стена у селу Жлијеб, на обронцима Таре, помиње се у археолошким записима још у 19. веку. Опсежнија истраживања никада нису организована, па још није разјашњено ком периоду припада. Народ тог краја Писану стену везује за настанак реке Врело, на другој страни планине, у Перућцу. Врело важи за најкраћу српску реку, дугу само 365 метара, због чега је зову и Година.

Настаје у подножју Таре, водопадом се стропоштава у Дрину, на њој су биле и воденице – а и прву хидроцентрала у Перућцу, стругаре и рибњаци.

Та речица има и своју легенду, која почиње са друге стране Таре, у селу Жлијеб, испод једне стене на којој вековима стоје уписани симболи и знаци, које још нико није прочитао.

Ту, крај Вишеграда, под једним од висова Таре, још живи предање о реци Перућац.

 „По предању, Перућац је извирао ту. Под натписом. И проклета Јерина је то затворила. Сјернатом, вуном и шта ја знам. Кад је овде затворена вода, избацила је тамо, сад где се зове Перућац у Бајиној Башти. И кад узмеш ову дијагоналу, тачно, јесте тако“, објашњава Мехмед Софтић из села Жлијеб код Вишеграда.

А када је извор затрпан, на стену су уписани симболи, и то бојом која одолева вековима. Чак су, кажу, и немачки истраживачи узели узорак, не би ли открили њен састав.

„И то стоји увек, нико то не дира, снегови су падали, кише, све, али оно стоји“, додаје Ремзија Софтић.

„Одувек, отакако ми знамо овде, и родили се, наши родитељи и прадедови... То стоји ту. Само смо чули, ко би знао прочитати, знао би и Перућац отворити. Поново да крене вода.“

Радоје Тасић, новинар из Вишеграда, каже: „Причало се да је неки археолог Краљевине Југославије, пред сам Други светски рат дошао овде и истраживао, али га је рат омео у његовим плановима да одгонетне тајну Писане стене“.

Слични су симболи и у кањону Бруснице на Тари, истоветни су и топоними, ту су и некрополе, а све буди машту и чека одговоре.

„Постоји ту још скривених микролокалитета са порукама из прошлости, које стручњаци тек треба да нам протумаче“, рекао је Бориша Чолић, из Националног парка „Тара“.

Већ сврстана у највредније и најбогатије екосистеме Европе, Тара је и чудесна ризница културно-историјског наслеђа. На Тари су сачуване не само панчићева оморика – „живи фосил“ светске флоре већ и поруке њених древних становника.

Остали аутори: Јелена Божовић
број коментара 20 Пошаљи коментар
(уторак, 06. јун 2017, 11:20) - anonymous [нерегистровани]

Slike

Ovo su vanzemljaci a na konjima su Srbi koji su ih tamanili.

(уторак, 06. јун 2017, 10:47) - Gana [нерегистровани]

Istina uvek ispliva

Nikad niko nije pročitao? Pročitao jeste onaj ko ume da cita,a ne da je plaćen da procita.

(четвртак, 09. мар 2017, 09:32) - Игор Ђуровић [нерегистровани]

археолог

По професији сам археолог. Сматрам да прикази на овој стени имају паралела са бронзанодопским цртежима из Шведске из места Танум (ратник са дугом издигнутом секиром, која је парадна), а адорирајућа фигура са даром у посуди до њега паралеле са гробом-тумулом званим Kivik tomb такође Шведска, бронзано доба око 1000 пре н.е. Розета са повијеним крајевима је соларни симбол познат код свих Индоевропљана, типичан на целом континенту, симбол врховног паганског бога, небеског оца. И небески орао је вероватно његов симбол или отеловљење. Ратник на коњу има мач са неким карактеристикама као и шлем који би могли да воде ка даљим закључцима. Из свега реченог, овде испод стене налазио се вероватно гроб неког хероја, који је највероватније спран и нестао. Ето занимације за колеге и авантуристе.

(среда, 08. мар 2017, 14:19) - anonymousПрвослав [нерегистровани]

Срби народ најстарији

Илири и Келти су Срби! То су писали још стари Грци и други историчари. ДНК то потврђуе!

(уторак, 07. мар 2017, 23:51) - Setanta [нерегистровани]

ogham

Kelti su imali, ili bolje, imaju - ipak se radi o narodu koji i dalje postoji - pismo koje se zove Ogham (Ogam). Pismo se najviše koristilo na "Britanskim" ostrvima (naročito u Irskoj i Škotskoj), ali postoje dokazi da su ga koristili i kontinentalni Kelti...

(уторак, 07. мар 2017, 20:57) - M [нерегистровани]

одговор

Та легенда се односи на тзв. Тодорце, и повезан је са Светим Теодором који се прославља на Тодорову суботу. Сматра се да су та бића у народну религију Срба дошла из вере старих Словена. Нису Трачани једини народ који је имао мотив коњаника.

(уторак, 07. мар 2017, 19:18) - Očevidac NLO! [нерегистровани]

Siguran sam da su ljudi...

i pre mnogo vekova viđali NLO daleko naprednijih inteligencija,ali nisu mogli da objasne ni gromove i munje,akamoli NLO!-(Mislite šta hoćete,ali ne diskutujem o dvostrukom viđenju NLO!Šta ću vam!))

(уторак, 07. мар 2017, 15:07) - anonymous [нерегистровани]

Jedna po jedna kockica

I tako jedna po jedna kockica se uklapa u stvarnu istoriju ovoh prostora a ne bećko berlinske falsifikate kojima nas uče u školama i na fakultetima. Simboli su Keltski ako koristimo Bečku terminologiju. Ili jednostavno srpski ako koristimo normalnu terminologiju istorije ovih prostora.Smejali se ljudi Šašavom Deretiću, a kako vreme prolazi jedna po jedna teza dobija materijalne dokaze koje mogu da negiraju samo oni sa glavom u pesku a razumom u nečijoj tuđoj kasi koja ih plaća.

(уторак, 07. мар 2017, 11:36) - anonymous [нерегистровани]

naravno

Bravo za komentar

(уторак, 07. мар 2017, 09:06) - Peđa iz Novog Sada [нерегистровани]

Tračani ?

Figura na konju sa ispruženim mačem podseća me na tzv. "tračke konjanike", ali ne znam da li su Tračani stigli toliko na istok.