Фосил непознатог рептила доноси нова знања о еволуцији

У америчкој савезној држави Новом Мексику откривен је фосил непознатог рептила, стар око 200 милиона година. Стручњаци истичу да би тај рептил могао променити све оно што смо досад знали о њиховој еволуцији.

Научници су открили фосиле дрепаносауруса, посебног по великим канџама на предњим ногама, попут данашњих мравоједа у Јужној Америци. Сматрају да ово откриће мења оно што су досад знали о еволуцији рептила, а студију су објавили у часопису Кјурент бајолоџи.

Фосили су откривени у америчкој савезној држави Новом Мексику и, према првим закључцима, животиња је била величине мачке и живела је на дрвећу. Глава му је била слична птичијој, а тело камелеоновом, али најзанимљивије су биле његове предње ноге, наводи др. Адам Притчард са Универзитета „Јејл“, који је водио истраживање.

„Дрепаносаурус је имао велике предње ноге, јако снажне и мишићаве. Кажипрст с огромном канџом му је био пуно дужи од осталих прстију, а то му је вероватно била и највећа кост у телу“, објашњава Притчард.

Предњи удови код четвороножаца су служили, и служе, заста свачему – од ходања и копања до летења и пливања. Међутим, примарна функција предњих удова је остала готово непромењена за 375 милиона година еволуције.

„Руке четвороножаца готово без изузетака имају исте особине“, каже Притчард.

Дрепаносаурус помера границе знања о еволуцији 

Тим научника направио је 3Д реконструкцију рептила.

„На нашим подлактицама, на подлактици тираносауруса рекса или слона имамо две паралелне кости – радиус (палчана кост) и улна (лакатна кост). Дрепаносаурус их није имао, и због тога руши све познате обрасце. С једне стране помера границе онога што знамо о развоју и еволуцији удова четвороножаца, а с друге стране је доказ животног стила једне животиње која се очигледно прилично самостално прилагодила околини, као што то данас на пример раде мравоједи“, наводе научници.

Палеонтолог др Николас Фрасер из Националног музеја Шкотске је рекао да је раздобље тријаса у мезозоику било доба „експеримената у природи“.

„Ово је још једна животиња која је по свему неконвенционална, захваљујући саставу костију који јој је омогућавао копање великим канџама“, рекао је Фрасер.

Дрепаносаурус је изумро крајем тријаса и није се развио ни у једну данас познату животињу.

„Био је користан само у том конкретном случају – када је требало копати. Међутим, ово је први такав случај нестанка врсте који одудара од познатог обрасца“, додао је палеонтолог.

Научници настављају истраживања у Новом Мексику у нади да ће се открити још непознатих чињеница.

„Још је много тога, поготово кад говоримо о фосилима малих животиња, неистражено. Искрено, не видим краја томе“, рекао је Притчард.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи