„Друга Земља“ откривена у „комшилуку“

19.00 - „Надамо се да ћемо у наредних 20-25 година успети да пошаљемо наносонду, којој ће још толико година бити потребно да стигне. До краја овог века моћи ћемо да одговоримо на сва питања у вези са сазвежђем Кентаури“, каже Пит Ворден, додајући да ће ласерски лансер бити лоциран у Чилеу.

18.50 - Проксима Б је веома близу својој звезди. Није сигурно да се креће око своје осе, али научници мисле да се не креће, што би значило да нема годишња доба. То не значи да не може да подржи живот. Главна ствар која треба да се утврди јесте да ли има атмосферу.

18.45 - Пит Ворден из Насиног истраживачког центра „Ејмс“ каже да организација "Breakthrough Initiatives" намерава да наредних година лансира наносонду, која ће ласером бити испаљена према три најближе звезде. Летеће петином брзине светлости.

18.40 - Близина соларног система омогућиће у блиској будућности да можемо много ближе и поузданије да га посматрамо. Осим тога, мала удаљеност Проксима Б такође оставља могућност да се пошаље сонда према систему. 

18.35 - Проксима Б има за трећину већу масу од Земље, што значи да је слична нашој планети. Стеновита је, али још није познато да ли има атмосферу или воду. Прима око 70 одсто енергије коју Земља прима од Сунца. Процењена екваторијална температура је око минус 40 степени Целзијуса.

18.25 - Пронашли смо потенцијално насељиву планету око Проксиме Кентаури! Прву егзопланету открили смо 1995. године. Био је то гасни џин. До сада смо открили више од 3.000, кажу научници Европске организације за астрономска истраживања.

Иронично, Проксима Кентаури, најближа звезда нашем Сунцу, крила је можда и најважнију тајну за човечанство, а сада је Европска организација за астрономска истраживања у јужној хемисфери (ЕСО) скинула вео тајне.

Након прошлонедељних гласина да је откривен најближи Земљин рођак, ЕСО је објавио проверене податке на конференцији у свом седишту. Снимак конференције је објављен у 18 часова, али је владао ембарго све до изласка новог часописа Nature.

До сада најближа потенцијално насељива езгопланета била је „Вулф 1061Ц“ и удаљена је 14 светлосних година, односно 126 билиона километара од Земље.

Користећи технику познату као Метод радијалне брзине, научници су посматрали Проксима Кентаури за знаке померања. Суштински, док планете круже око звезде, оне испољавају мали гравитациони утицај који условљава звезду да се помера у малој орбити.

Њена удаљеност је уједно и најважнија информација, јер то значи да се не налази у удаљеним крајевима свемира, него у Алфа Кентаури, соларном систему најближем нашем.

Алфа Кентаури је удаљен 4,4 светлосне године од Сунца и налази се у оквиру сазвежђа Кентауру. Откривен 1915. године, верује се да се састоји од три звезде – Алфа Кентаури А, Алфа Кентаури Б и Проксима Кентаури, малом црвеном патуљку, односно звезди мале масе.

Док се две веће звезде могу видети голим оком на ведром небу, Проксима Кентаури је премала да би се тако посматрала, али можда је, до сада, крила највећу тајну.