Читај ми!

Нишка Бања, топла вода, за амише жива згода

У Нишкој Бањи, која је у својој више векова дугој историји угостила бројне римске и турске владаре, српске краљеве и индустријалце, већ годину и по дана живи једини амиш у Србији, Кристофер Петровић, који је дошао из америчке државе Вирџиније.

Петровића је у Нишку Бању довело српско порекло и породично стабло у којем је записано да је један од његових предака, Денча Петровић, рођен у Доњој Студени, која је од Нишке Бање удаљена свега неколико километара.

Неколико кратких посета месту из ког је 1912. године његов деда кренуо у свет било је довољно да овај 34-годишњак донесе одлуку да се из Америке пресели у Србију.

Како је породична кућа Петровића у Студени потпуно урушена, Кристофер је стан пронашао у Нишкој Бањи.

Из овог места покушава да добије српско држављанство и да имање, чији је једини законски наследник, укњижи на своје име.

„Имам 25 парцела на различитим местима у Студени, поред Нишке Бање и Ниша. Неколико парцела је погодно за гајење воћа и поврћа, а на другима је шума“, рекао је агенцији Бета Кристофер Петровић, који је сада једини амиш у Србији, а вероватно и на читавом Балкану.

Његова жеља је да што пре крене да обрађује земљу коју је наследио, да обнови породичну кућу у Студени и да у њеној близини изгради столарску радионицу у којој би машине покретала вода са оближњег потока.

Нажалост, процедура око добијања држављанства и преноса наследства иде веома споро и Кристофер не може ни да наслути када ће бити завршена.

„Годину дана сам одлазио у полицијску станицу да би ми дали пријавни формулар за држављанство, а на крају сам га пронашао на сајту америчке амбасаде. Тек кад сам га однео у полицију, службеница ми је рекла да и они имају тај формулар“, прича Кристофер.

Док чека на одговор српских државних органа, он вредно ради – води пословне књиге за једну америчку фирму, пише текстове за Бизнис журнал који је намењен углавном амишким заједницима и за магазин који се бави путовањима, пошто је до сада обишао 65 земаља.

Два пута годишње пише истраживачке радове за историјски магазин јер је дипломирао теологију и историју.

На питање да ли је рођен у породици амиша, Кристофер је одрично одговорио и објаснио да је постао амиш када је имао 23 године.

„Крштен сам у баптистичкој цркви, али ми је засметао снажан национализам који сам 2001. године приметио у њој. Сматрам и да су морални стандарди и дисциплина попустили код хришћана у Америци и зато сам отишао амишима. Прихватио сам са уживањем њихово учење и начин живота“, каже Кристофер Петровић.

Амиши су мирољубива, конзервативна хришћанска група која не користи достигнућа модерне технологије попут електричне енергије и аутомобила. Процењује се да у САД живи око 300.000 амиша, али је само 100 конвертита, односно људи из других религија које су амиши прихватили као своје, а Кристофер је један од њих.

Кристофер каже да својим изгледом и начином живота амиши изазивају пажњу других људи у Америци, тако да разуме и чуђење овдашњих људи.

„Људи одавде се углавном понашају према мени као да сам са друге планете, а деца нарочито. Она умеју да буду и сурова, да се смеју и упиру прстом. То је због тога што немају често прилику да срећу странце. У Војводини је другачије, јер тамо има пуно људи различитих националности“, истиче Кристофер.

Иако је доста тога прочитао о Србији пре него што се овде преселио, Кристофер каже да га је ипак доста тога изненадило.

„Изненађен сам традицијом, обичајима и животом људи уопште. Чудно ми је то што више породица живи у једној кући, што много људи не ради и што многи од њих ни не покушавају да пронађу посао. Невероватно ми је такође да неко може да посече шуму, а да не посади нову“, подвлачи једини амиш у Србији.

Према његовим речима, у Србији је добро то што се осећа безбедно и што је храна одлична.

Због непознавања српског језика, Кристофер за сада мало може да комуницира са рођацима, али већ је стекао неке пријатеље у Нишу, као и у Лесковцу и Новом Саду.

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво