Читај ми!

Хотелска соба или фиока?!

Јапански „капсул хотели“ су јединствени угоститељски објекти у свету. Названи су тако јер су собе у њима заправо мале капсуле наслагане једна на другу, а садрже само лежај и мини-телевизор. Корисници су бизнисмени, радници који су пропустили последњи воз за повратак кући и радознали туристи.

Метални ковчези изнутра облежени пластиком и наслагани један покрај другог, те један поврх другог, без и најмањег размака.

Страном посетиоцу који није упознат са условима живота у јапанској престоници која броји 12 милиона људи и физички је спојена са још неколико других милионских градова, не би се могло замерити ако помисли да је реч о касетама за смештај пртљага какве се виђају у свлачионицама спортских центара или чекаоницама на железничким станицама.

Таквом посматрачу чињеница да су поклопци касета провидни, те да се испред њих налази пулт са особом која делује као рецепционар, можда би се учинила као добродошла иновација која омогућава брже и ефикасније одлагање и подизање пртљага.

Али, у Токију и другим великим јапанским градовима у те ковчеге смештају људе. И зову их капсуле. Шта више, грађевине које садрже од неколико десетина до неколико стотина таквих капсула сматрају хотелима.

Соба „метар пута два“

„Капсуле“ изгледају као мини-контејнери од пластике дужине два метра, што у земљи где су ретки мушкарци висине изнад 180 центиметара, омогућава нормалан смештај готово читавој популацији.

Међутим, проблем, нарочито за клаустрофобичне особе, представља ширина ових пластичних ковчега - она по правилу износи свега један метар!

Просечна висина од једва метар и четврт, такође представља изазов при уласку за крупније особе.

Али, искуство показује, „капсул хотели“ упркос скученом простору и заједничком купатилу, имају своју одану клијентелу. То су углавном бизнисмени и канцеларијски радници који су због посла или вечерњег изласка пропустили последњи воз за повратак кући и желе да уштеде новац за смештај преко ноћи.

Ноћење у таквим хотелима кошта 20 или 30 долара, што је за Јапан врло јефтино, поготово када се узме у обзир да су они углавном лоцирани у центру, у близини највећих железничких станица, па омогућавају уштеду времена и лако кретање по граду.

Решење и за мањак станова и за њихове астрономске цене

Јапанска престоница Токио у међународним истраживањима у којима се процењују трошкови живота у метрополама широм света традиционално заузима једно од прва три места, најчешће, оно највише на листи.

Истина је, међутим, да ресторани и градски превоз у Земљи излазећег Сунца коштају осетно мање него у земљама Скандинавије и неким другим развијеним индустријским државама Запада. 

Разлог зашто Токио упркос томе важи за најскупљи град на свету лежи, пре свега, у високој цени некретнина коју проузрокују скученост простора и велика концентрација становништва.

Први „капсул хотел“ отворен је, сматра се, крајем седамдесетих година у Осаки, у време када је Јапан бележио годишњи економски раст од безмало десет одсто и великим корацима грабио ка статусу друге економске силе света.

Током осамдесетих година, у доба највећег економског просперитета када се формирао и велики мехур у трговини некретнинама, земљиште у центру Токија на којем се простире Царска палата вредело је исто колико земљиште читавог града Њујорка.

Висока цена некретнина одразила се и на цену хотелских соба. У центар Токија се са периферије и из околних насеља свакодневно слива неколико милиона људи, а немали број њих због дугог радног времена, пословних састанака у вечерњим сатима или пословања са иностраним клијентима који живе у другим временским зонама, присиљени су да проведу ноћ ван својих домова, у близини канцеларија.

У таквим условима чини се логичним и оправданим да су довитљиви предузимачи отварањем јефтиних хотела пружили бизнисменима и канцеларијским службеницима прилику да уштеде неколико стотина долара, колико би их коштао смештај у правом хотелу.

И мада су данас цене некретнина у Токију знатно ниже, хотелска понуда доста богатија и класични хотели много приступачнији, успоравање јапанске економије у протекле две деценије довело је до затезања каишева, па „капсеул хотели“, упркос свему наведеном и даље успевају да опстану.

Светска економска криза, која је пре неколико година почела са проблемом ненаплативих кредита за куповину некретнина у Сједињеним Државама, тешко се одразила и на Јапан. Тако сада, осим бизнисмена на пропутовању кроз престоницу и радника који су до касно остали у фирми или кафани и који траже смештај за једну ноћ, међу корисницима „капсула“ има доста хонорарних радника и незапослених пристиглих из унутрашњости који „собе“ изнајмљују уз попуст на дужи рок, те у њима живе.

Такође, постоје и стамбене зграде са становима-капсулама.

Упркос својем сада већ вишедеценијском постојању и популарности међу млађим страним туристима који ради уштеде новца или из радозналости одлазе да преспавају по коју ноћ у „капсул хотелима“, ова врста угоститељског објекта није заиста заживела нигде ван Јапана, мада постоји неколико објеката у источној Азији и на Западу који су концептуално њима инспирисани.

Разлог за то треба тражити у комбинацији ограничености простора и велике популације која је карактеристична за јапанске градове.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 29. јун 2022, 16:20) - anonymous [нерегистровани]

Pa koji su to pravi razlozi?

Pa koji su to pravi razlozi, sve što stoji u vašem komentaru već piše u tekstu: i o masi ljudi (prenaseljenosti) i o pidžami (koja je ustvari laki ogrtač), i o tome da je sve natrpano kao sardine, itd.

(субота, 19. апр 2014, 00:16) - dragan [нерегистровани]

Tokyo rules

Prosle godine sam bio u Tokyu, izmedju ostalog sam proveo i poslednja dva dana u ovom hotelu iz ciste radoznalosti. Tekst jako lepo opisuje i objasnjava razlog koriscenja ovakvih hotela ali samo neko ko vidi i dozivi tu kolicinu ljudi na jednom mestu i nacin razmisljanja moze da razume i prave razloge postojanje istih. Prvi dan mi nije bilo bas prijatno jer smo svi imali iste pidjame, papuce a jedina razlika je bio broj kreveta na narukvici na ruci, osecaj je jako los ali se covek posle prve noci vec navikne.

(петак, 18. апр 2014, 15:33) - ;-) [нерегистровани]

Iz kreveta pravo na posao


Da nije i ovo neki oblik reforme "agresivnog zapošljavanja"?