Нежељена дејства лекова

Не постоји лек који је без нежељеног ефекта. Међутим, за разлику од лекара, пацијенти који свакодневно на своју руку пију лекове, са тим често нису упознати.

Нежељени ефекти могу бити благи, попут осипа и осећаја умора, али и главобоља, стезања у грудима, отока очних капака, лица, усана, затим повишене температуре, вртоглавице, губитка свести, па чак и смрти.

„Поремећај вида, видног поља, рада срца са опасним срчаним аритмијама. То су све тегобе које могу да угрозе живот", истакао је доктор Мирољуб Жикић из Дома здравља „Палилула" додавши да у „лаичком" узимању лека пацијент често не схвата да лек може нанети и штету.

Осим користи, примена одређених лекова носи и извесне ризике. У неким ситуацијама, лекови се чак и повлаче са тржишта.

„'Авандиа' је лек који се користио у терапији дијабетеса. Откривено је да пацијенти који су користили тај лек, имају већу шансу да добију срчани удар. Агенција је на то упозорила и лек је повучен са тржишта", објаснио је Андреас Пот из Европске агенције за лекове.

Према речима Татјане Шипетић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије, лекови у Србији су безбедни, јер пролазе строге контроле.

„Сваки увозни лек пролази кроз контролу квалитета пре изласка на тржиште. Такође, постоји и контрола квалитета на основу узимања узорка са тржишта", истакла је Шипетићева.

Само у Америци сваке године од последица нежељених дејстава лекова умре око 100.000 људи.

Како не би дошло до нежељених ефеката, потребно је да се сваки лек узима искључиво у договору са лекаром.

Дозе никако не би требало повећавати, али ни смањивати без дозволе стручних лица. Уколико и поред придржавања преписаних количина лекова пацијент осети тегобе које су наведене као нежељена дејства најбоље је одмах потражити савет лекара.