Бржом и бољом дијагностиком рак простате неће више бити најчешћи узрочник смрти мушкараца

На шестом Адриатик уролошком форуму одржаном у Будви, две централне теме су биле карцином простате и бубрега. Нажалост, најбитнији закључак је да је после дуге борбе између карцинома плућа, карцинома дебелог црева, карцином простате заузео прво место као најчешћи узрочник смртности мушке популације оболеле од карцинома уопште на нашој планети.

„Колеге из региона су разматрали оно што су најновије смернице у лечењу карцинома простате, мада се ту није нешто значајно променило, мада смо највише добили на дијагностици“, напомиње професор др Зоран Џамић.

Оно што је унело највеће промене у смислу што ранијег откривања рака простате је значајно увођење софистицираних рендгенолошких метода, као што је мултипараметријска нуклеарна магнетна резонанца и још савршенији, такозвани, ПЕТ скен који омогућава откривање суспектних депозита карцинома простате када су врло малих димензија.

„Бржа и боља дијагностика нам је омогућила да имамо све већи број пацијената са почетним карциномом простате који можемо адекватно да лечимо. Хирургија је на првом месту у лечењу, било да се ради о отвореној, лапораскопској или роботској хирургији. А што раније откријемо карцином простате, вероватноћа лечења се сигурно приближава апсолутној вероватноћи да можете излечити пацијента“, наглашава гост Јутарњег програма.

Узнапредовала болест упућује само на палијацију, а не на лечење, већ само санирање симптома, а ти пацијенти не могу бити излечени, додаје др Зоран Џамић.

Искуства из региона

„Године 2019 смо почели са роботском простектомијама. До сада смо оперисали око 300 болесника. То је захват који је минимално инванзиван и он се препоручује јасно за пацијенте који имају локализирану болест. Болесници након ове методе се врло брзо опорављају, врло брзо постају мобилни, већ следећег дана устају, ходају, раније одлазе кући, мања је разина боли. Раније се враћају уобичајеним активностима“, наводи уролог, доц. др Твртко Худолин, из Загреба.

„Старосна граница је вероватно мало снижена. Доминантно су пацијенти око 62, 65 година. Има и млађих, али пацијенти који долазе млађи често су са узнапредовалим карциномом, пошто су агресијвнији. Најмлађи пацијнет је можда био 71. годиште , који је онда имао 45 година старости“, напомиње проф. др Сотир Ставридис, уролог из Скопља.

„Оно што је јако важно да је свуда у свет побољшана свест за карцином простате, зато што су доступне јако информације. Знају да је најчешћи карцином и сами се јављају без да имају тегоба, а имамо и значајне алатаке у раној фази, када је ограничен само на ткиво простате“, истиче проф. др Бењамин Куловац, уролог из Сарајева, један од учесника Адриатик форума.

Будућност лечења рака простате

Последњих година много тога се променило у лечењу рака простате, наводи професор Џамић.

„Роботика која је заправо круна лапараскопије коју ми на територији Републике Србије, превасходно на Клиници за урологију УКЦ-а, радимо са великим успехом и то на дневном нивоу“, додаје уролог.

Медикаментозна терапија је такође изузетно битна јер велики број пацијената није за хируршко лечење.

Најважније је рећи да сви они који имају генетску предиспозицију, односно некога од мушких чланова у породици ко је боловао од рака простате, мора већ од пете деценије, односно после навршених 45 година да контролише ПСА, који још увек представља златни стандард за детекцију рака простате, наглашава професор.

Остали, који немају генетску предиспозицију, од 50. године живота, једном годишње треба да ураде једноставну анализу крви.

Карцином бубрега

У случају рака бубрега доста се променило у погледу лечења метастатског карцинома бубрежног парехима. Недавно је постала доступна и друга терапијска линија и сада по први пут имамо и имунотерапију, напомиње др Зоран Џамић.

„Метастатски карцином бубрега који је пре 15 година, нажалост односио људе врло брзо, унутар неколико месеци, сада они годинама имају добар квалитет живота уз прву и другу линију, а биће и трећа, надам се“, наглашава професор.

Карцином бубрега је осми до десети по учесталости, а симптоматологија је прилично оскудна. Класична три симтома су крв у урину, бол у пределу оболелог бубрега и тумор који се може опипати и јавља се само код шест до осам одсто пацијената, што значи да се углавном сасвим случајно открива.

„Добра страна је што овде наши људи воле да иду да им се уради ултразвук и највећи број пацијената се открива сасвим случајно овим прегледима. Наши лекари, од специјалиста опште медицине, па до других специјалности, раде врло добро ултразвук и открива се тај проклети карцином бубрега, на време“, каже гост Јутарњег програма, проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију.