Читај ми!

Контролишите срце чак и ако сте потпуно здрави  

Под слоганом: „Свим срцем за сва срца” и ове године обележавамо Светски  дан срца. Установљен је 2000. године, са циљем да информише људе  широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти.

У  последњих 15 година у Србији упола је мањи број смртних случајева  после инфаркта, због адекватног реаговања и боље опремљености  здравствених установа, изјавио је у Јутарњем програму Радио Београда 1  проф. др. Арсен Ристић, начелник одељења за срчану инсуфицијенцију  Клинике за кардиологију КЦС.

Кардио васкуларна обољења су још увек здравствени проблем број један у  целом свету. Разлог за то је што су болести које захватају кардиоваскуларни систем масовне. Пре свега, то се односи на  артеросклерозу, болест крвних судова, која, ако се не лечи на време,  доводи до срчаног удара, што оставља ожиљак на срцу и доводи до срчане  слабости.

„ У односу на претходних 5-10 година ове болести се много боље и  ефикасније лече, јер су, у међувремену, у рутинску клиничку праксу  уведени потпуно нови лекови. Сада нам је први пут доступна комбинација  лекова која чува истовремено срце и бубреге, и смањује ризик да се  развије шећерна болест. Дијабетес је код људи који имају срчану болест  један од основних проблема", рекао је доктор Ристић.

Наш саговорник наводи да су разграната мрежа коронарних јединица и  интензивне неге довели до тога да је сада упола мањи број срмтних  случајева после инфаткта, него пре 15 година. Сада за пола сата од  инфаркта пацијент се већ налази на столу у ангио сали. Овај напредак се  посебно односи на заустављање инфаркта.

„Што је инфаркт краће трајао мања ће бити штета за срчани мишић. И  управо та борба са временом допринела је бољем лечењу пацијената.  Упркос томе, кардиоваскуларне болести су узрок смрти број 1. Србија  сваке године због ових болести изгуби град величине Зајечара. Ако би се  све превентивне мере примениле, сви пацијенти узимали препоручену  терапију и адекватно били збринути, овај број смртних случајева могли  бисмо да смањимо за трећину", објаснио је у јутарњем програму Радио  Београда 1 начелник одељења за срчану инсуфицијенцију Клинике за  кардиологију КЦС.

Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних  судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23  милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80 одсто  превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи  контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка  неактивност).

Најуспешнији начин лечења је превентива, наводи проф.др. Арсен Ристић.  Тешко је натерати некога старости 45-50 година, ко нема никаве тегобе да  оде на превентивне прегледе.

„Пушење троструко повећава могућност поновног инфаркта. Фактори ризика  појединачно немају велику важност сами за себе, проблем је што удружени  стварају велики проблем. Није свеједно да ли је пацијент само пушач или има и шећерну болест, висок притисак и генетску предиспозицују за  кардиоваскуларне болести. Таква популације посебно мора да иде на  превентивне прегледе. То су неинвазивни тестови, ултразвук срца, крвних  судова, тест оптерећења и лабораторијске анализе, врло лако и брзо могу  да укажу на то да ли имате срчану болест", навео је доктор.

Доктор Ристић саветује и да пазимо шта једемо. Свакодневно конзумирање  масне, слатке и слане хране дугорочно повећава кардиоваскуларни ризик.

Једном месечно, каже доктор, можете појести шта год желите. Стрес  такође, много утиче на срце.