петак, 23.09.2022, 12:21 -> 12:36
Извор: РТС
Хирург последња инстанца, превенција и психолошка подршка најважнији у лечењу гојазности
Последња станица у лечењу гојазности треба да буде хирургија и то само када су искоришћене све могућности – од неуспешних дијета, преко фармакотерапије и када гојазност постаје оптерећујућа, посебно по здравље и развој шећерне болести, притиска и проблема са дисањем. Тада хирургија представља добар избор, истакао је др Огњан Скробић, хирург за дигестивну хирургију Клиничког центра Србије у разговору за Јутарњи дневник РТС-а.
Скробић је најавио велику конференцију „Епидемија гојазности у пост ковид ери" следећег четвртка у Београду на којој ће се разматрати колико је ковид пандемија утицала на ширење гојазности међу свим генерацијама.
„Нутриционисти, ендикринолози, психолози, баријатријски хирурзи окупиће се на једном месту да размотре све аспекте превенције и лечења гојазности. Психолози и психијатри су веома битна карика у односу према гојазном пацијенту. Идеја конференцје није само да се стручна јавност укључи него и општа популација, школе, родитељи“, нагласио је др Скробић.
Додао је да ће се на овом скупу кроз неколико стручних сесија размотрити и превенција дечје гојазности, методе едукације, прилагођавање школске исхране, психолошка подршка кроз искуства пацијената који су на различите начине прошли процес лечења гојазности.
„Верујем да ће то бити један веома користан скуп. Представиће се и Национални водич за гојазност који ће пре свега лекарима примарне праксе помоћи да препознају гојазност као обољење“, објаснио је и додао да је баријатријска хирургија код нас одавно заживела на КБЦ Србије и кроз Центар за гојазност који годинама успешно води докторка Снежана Половина.
Велики број процедура до сада је, како каже, прошао о трошку КБЦ Србије и Центра за гојазност, а реч је о јако скупој операцији.
„Оно што нам иде на руку је и нова зграда КБЦ и операционе сале које су практично најсавременије и на светском нивоу и број тих процедура се повећава. Укључиле су се и колеге са Ургентног центра које то с нама раде“, истакао Скробић.
Објашњавајући ко су њихови пацијенти, истиче да су то они људи са индексом БМИ преко 40.
„Једноставније говорећи, у зависности од висине, нижи пацијент са више од 130 килограма или виши са преко 150, па и до 200 килограма. Ту се раде две најчешће процедуре. Прва, сужавање желуца да прима мању количину хране. Ту долази затим и до неких хормонских промена као резултат те операције. И то је врло ефикасна метода. Друга, и најчешћа, процедура је бај пас или премошћавање желуца. Битно је да су и једна и друга врло ефикасне и могу комплетно да излече дијабетес и зато се то данас зове баријатријска и метаболичка хирургија“, објаснио је Скробић за РТС.
Коментари