Срчано навијамо за наше спортисте, али срце некад то не може да издржи

Навијање је једна врло интензивна емоционална реакција, али реакције организма нису исте код свих људи. Има људи који ове ствари доживљавају скоро као питање живота или смрти, наводи проф. др Драган Симић, кардиолог Угрентног центра КЦ Србије.

„Студије кажу да један стандард важи за пацијенте који су код куће, и испред ТВ-а посматрају пренос уживо, што је нека блажа варијанта. А много тежа и озбиљнија варијанта је када сте у арени, на терену“, напомиње професор.

Упрвао се на фудбалској утакмици одиграној у суботу увече између Барселоне и Кадиза догодило да је један од навијача доживео срчани удар. Меч је прекинут, а голман је дотрчао са дефиблиратором и бацио га на трибине како би указали прву помоћ навијачу.

„Наравно, већ сам одлазак на меч повећава напетост, а онда се дешава да у том стресу и емотивном пражњењу се повећано луче ти катехоламини и адреналин који на неки начин делују на наше срце, убрзавају рад срца, самим тим доводе до варијација крвног притиска који може озбиљно да скочи. Убрзано дишемо, тако да практично, то је низ промена које доводе наш организам у врло специфичну ситуацију, долази до сужења појединих коронарних артерија, а као последица свега тога може доћи до дисбаланса у потребама допремања кисеоника и до настанка тог, такозваног, ангинозног бола“, објашњава професор Симић.

Велики број навијача су млади људи и они ове варијације лако подносе и то не оставља никакаву трајну последицу. Међутим, велики део популације не зна да ли има неке кардиоваскуларне проблеме и они су посебно угрожени. Трећу групу чине они који имају верификован проблем и већ су кардиолошки пацијенти.

Боље погледајте снимак утакмице

„За такве људе који имају снажне реакције, ја кажем да им је боље да не гледају. Вратите после кад видите резултат, па погледајте снимак меча. Велики број њих добија ангинозни бол и морају да узму нитроглицерин, и то је једна врло непријатна ствар. Одређени број људи има јако висок притисак који после не могу тако лако да спусте. Тако да за јако осетљиве пацијенте који драматично преживљавају спортско навијање, апсолутна је препорука да не учествују у томе и да не гледају то“, наглашава гост Јутарњег програма.

Међутим, тешко је људима забранити да прате спортске догађаје, па се зато иде на неку врсту менталне припреме која подразумева разговор са пацијентом, савет да се узима редовна терапија, да током меча се не пуши и не конзумира алкохол, што кардиолошки пацијенти и иначе не би требало да раде.

„Слане грицкалице младом човеку помажу смањење нервозе, али оне су пуне натријумхлорида и додатно подиже притисак. Тако да грицкалице, алкохол, пуно цигарета још више погоршавају ситуацију", додаје кардиолог.

Постоји студија која је рађена у Канади са групом здравих навијача од којих је једна група пратила хокејашке утакмице у кући, а друга на трибинама. Испитаници који су гледали меч од куће имали су 75 одсто скок срчане френкфенце просечно. Значи, ако је неко имао просечно 64 откуцаја срца у минути, он је своје срце довео на 110, 114 откуцаја, што је еквивалент значајном физичком оптерећењу. Све то је просечно трајало скоро 40 минута што је јако дуго, напомиње професор.

Жене су опуштеније и лежерније, али и не придају толику важност спорту. Спортисти, пошто је то њихов живот, уче да се носе са стресом пораза и победе још од почетка каријере.

Међутим, постоји и позитивна страна навијања, јер одлазак на утакмице представља један вид емотивног пражњења, закључује професор др Драган Симић.